Piše: Dragan Vojvodić //

Dok se u lokalnom i globalnom kontekstu demokratija sve češće artikuliše kroz krizu, protest i društvene nemire, Island — sa Rejkjavikom kao svojim političkim i kulturnim središtem — ostaje referentna tačka u analizama miroljubivih društava i funkcionalnih demokratskih modela. Urbana kultura grada, nastala pod uticajem američke i britanske muzike tokom 20. veka, u spoju sa snažnom islandskom tradicijom i specifičnim prirodnim okruženjem, stvara jedinstvenu i živu scenu u kojoj važno mesto zauzimaju muzika a u vezi sa njom i — prodavnice ploča.

U spoju jedne od najimpresivnijih prirodnih sredina na planeti i male islandske zajednice, sa Rejkjavikom u centru, razvila se umetnost autentičnog izraza. Dovoljno je pomenuti Björk, Múm i Sigur Rós, pisca Sjóna, vizuelne umetnike Olafura Elijasona i Ragnara Kjartansona, kao i filmskog reditelja Baltazara Kormákura: autore čiji radovi nastaju iz lokalnog konteksta, a funkcionišu u globalnom kulturnom prostoru, gradeći scenu koja je istovremeno intimna i međunarodno relevantna.

Rejkjavik je danas prepoznat kao jedan od značajnijih muzičkih centara Evrope – ne samo zato što iz njega potiču umetnici poput Björk, Múm i Sigur Rós, već i zato što je svojim jedinstvenim duhom inspirisao brojne muzičare i stvaraoce iz celog sveta. U kontekstu muzičke i popularne urbane kulture ovog grada, posebno mesto zauzimaju simbolične lokacije i prodavnice gramofonskih ploča, među kojima dve uživaju kultni status.

Lucky Records

Najmlađa, ali ujedno i najveća prodavnica ploča u Rejkjaviku – Lucky Records – postoji od 2005. godine. Na njihovom zvaničnom veb-sajtu navodi se da u ponudi imaju preko 50.000 ploča najrazličitijih muzičkih žanrova.

Islandska muzika zauzima posebno mesto u svim rejkjavičkim prodavnicama ploča, a u Lucky Records-u ima gotovo kultni status – ne samo među lokalnim slušaocima, već i među brojnim turistima koji posećuju grad sa željom da pronađu autentičan zvuk Islanda.

Pored najnovijih izdanja, koja se neprestano ažuriraju, prodavnica nudi bogat izbor polovnih (second hand) vinila. Upravo zbog toga Lucky Records privlači istinske zaljubljenike u vinil, koji u opuštenoj atmosferi – uz mogućnost da popiju besplatnu kafu – mogu strpljivo tragati za raritetnim izdanjima iz prethodnih decenija.

12 Tonar

Možda i najomiljenija lokalna atrakcija među prodavnicama ploča u Rejkjaviku jeste 12 Tónar – mesto poznato po opuštenoj atmosferi koja ga čini idealnim za istraživanje muzike. Zaposleni su uvek spremni da za razgovor i preporuke, pa boravak u ovoj prodavnici često prerasta u dijalog, otkrivanje i slušanje.

Od osnivanja 1998. godine, 12 Tónar je stekao status jedne od najuticajnijih muzičkih tačaka u gradu. Već 2003. pokrenuli su sopstvenu muzičku etiketu, specijalizovanu za izdavanje albuma mladih, perspektivnih umetnika. Ova nezavisna produkcijska kuća odigrala je ključnu ulogu u karijerama nekih od najznačajnijih savremenih islandskih muzičara: dobitnice Oskara za muziku Hildur Guðnadóttir, dvostruko nominovanog za Oskara Jóhanna Jóhannssona, kao i pijaniste Víkingura Ólafssona, kojeg je magazin Gramophone proglasio umetnikom godine.

Ugled 12 Tónar-a prepoznat je i van Islanda – prestižni svetski mediji često ga navode kao nezaobilaznu destinaciju za sve koji se zateknu u Rejkjaviku i žele da osete ,,dušu njegove muzičke scene“.

Inače, prodavnica 12 Tónar smeštena je u samom centru Rejkjavika, u tradicionalnoj islandskoj kući koja je nekada služila kao stambeni prostor.

Ovakav tip arhitekture danas se može videti isključivo u strogo zaštićenoj zoni starog gradskog jezgra. Nakon velike ekonomske krize koja je 2008. godine potresla Island, ovaj deo grada sve više pritiska talas novogradnje i arhitekture u duhu globalizacije – trenda koji sve više briše ono što je lokalno i autentično, po čemu je Rejkjavik nekada bio jedinstven među evropskim prestonicama.

Pored bogate ponude muzičkih ploča, 12 Tónar je postao prepoznat i kao jedan od omiljenih kafea u Rejkjaviku. Lokalni turistički vodiči ga redovno preporučuju kao jedno od najboljih mesta za opuštanje i savršen početak večeri.

Dodatno, 12 Tónar povremeno organizuje intimne muzičke događaje i koncerte, čime aktivno učestvuje u životu lokalne scene i dodatno učvršćuje svoj status kao kulturna tačka susreta – između muzike, zajednice i grada.

Bad Taste Gallery (islandski Smekkleysa)

Smekkleysa je kultno mesto u istoriji popularne muzičke scene Rejkjavika. Osnovali su je 1986. godine muzičari tada najuspešnijeg islandskog benda The Sugarcubes, koji su prvi od svih islandskih sastava zakoračili na međunarodnu muzičku scenu. Tadašnja pevačica The Sugarcubes-a Björk, danas je svetski priznata umetnica i muzička ikona.

Prvobitno, Smekkleysa je funkcionisala kao prodavnica lokalne nezavisne etikete Bad Taste (Gram), gde su pored ploča bile dostupne i niskobudžetne književne publikacije, umetničke knjige, kao i modni artikli.

Mesto je prvobitno bilo smešteno u glavnoj šetačkoj zoni Laugavegur, a tokom godina premeštalo se na nekoliko lokacija, da bi se danas bilo u ulici Hverfisgata, nedaleko od mesta gde je i nastalo.

Poput 12 Tónar-a, i Smekkleysa je postala mnogo više od prodavnice ploča – ona je i popularni kafe, mesto susreta muzičkih zaljubljenika, prostor za promocije, zabave i koncerte. Podržava lokalne umetnike i bendove, organizuje promocije novih izdanja i nastupe uživo.

Atmosfera u Smekkleysi je opuštena i nekonvencionalna, a kao potvrda njenog značaja za islandsku alternativnu scenu je i podatak da, ponekad, upravo na ovom mestu, Björk ima DJ nastupe. To nije slučajnost, jer je Bad Taste ključna platforma za promociju nezavisne i alternativne muzike na Islandu, mesto odakle je krenula karijera i Björk.

Bilo da tražite retke vinile, najnovija izdanja ili želite da istražite islandsku muzičku scenu, prodavnice ploča u Rejkjaviku su nezaobilazne destinacije. One ne samo da prodaju muziku, već i obogaćuju kulturnu scenu grada, stvarajući prostore za druženje, razmenu ideja i razgovore među ljubiteljima (islandske) muzike. U gradu koji je možda mali, ali izrazito umrežen, ove prodavnice ostaju prostori gde se kulturni identitet i arhivira i iznova proizvodi.