Razgovarala: Merima Aranitović //

Povodom Meseca frankofonije, Francuski institut u Novom Sadu predstavlja izložbu „Žene angažovane, žene izuzetne: istorija prava žena i borba protiv nasilja u Francuskoj“ autorke Elen Kupe (Hélène Coupé). Izložba,  kroz pregled ključnih trenutaka i ličnosti, prati dug i složen put borbe za prava žena u Francuskoj, istovremeno otvarajući pitanja ravnopravnosti i vidljivosti žena danas. Marija Kalafatić, Novosađanka koja gotovo tri decenije živi i radi u Francuskoj, kako za Art Box portal kaže, sebe vidi kao „običnu“ ženu, majku Sofije i Marka, zaposlenu u opštini Sen-Moris. A upravo je na njenu inicijativu izložba Elen Kupe nakon Francuske realizovana i u Novom Sadu.

Kako se dogodilo da izložba Elen Kupe bude realizovana u Novom Sadu?

Velika mi je čast što sam, uz podršku Francuskog instituta, imala priliku da predstavim izložbu Elen Kupe baš u Novom Sadu. To za mene ima snažnu ličnu simboliku, jer povezuje grad u kojem sam rođena i odrasla sa Francuskom, zemljom u kojoj već godinama živim i radim.

Francuska ima izuzetno bogatu tradiciju feminističke misli i umetničkog aktivizma i Francuski institut u Novom Sadu bio je logičan izbor za predstavljanje jednog ovakvog projekta jer povezuje lokalni kulturni prostor sa širim evropskim kontekstom u kojem se razvijala borba za prava žena.

Možete li nam nešto više reći o Elen Kupe, autorki izložbe?

Elen Kupe za mene nije samo autorka ove izložbe već i prijateljica čiji rad izuzetno cenim. Ona je književnica i profesorka francuskog jezika i književnosti u penziji ali je vrlo aktivna kao gradska predstavnica (dogradonacelniča) u opštini Sen-Moris, zadužena za pitanja građanstva, medijacije i borbe protiv nasilja nad ženama. Zapravo, u Kabinetu gradonačelnika ove opštine smo se i upoznale a ono što me posebno inspiriše kod nje jeste spoj profesionalnosti i lične posvećenosti. U svakom projektu jasno se oseća koliko joj je stalo do tema kojima se bavi. Njeno dugogodišnje zalaganje u borbi protiv nasilja nad ženama i rad na njihovoj većoj vidljivosti u društvu snažno me motivišu, kako na profesionalnom, tako i na ličnom planu.

Iako nije mogla da prisustvuje otvaranju izložbe u Novom Sadu, Elen se raduje dolasku u Srbiju i susretu sa publikom. Plan je da se izložba predstavi i na drugim mestima, jer je zamišljena i kao edukativni i putujući projekat.

Projekat realizujete u saradnji sa Ljiljanom Maletin Vojvodić. Kako je došlo do te saradnje?

Veliku i dragocenu podršku u realizaciji izložbe pružila mi je Ljiljana Maletin Vojvodić, književnica iz Novog Sada i moja nekadašnja profesorka književnosti u Karlovačkoj gimnaziji. Njena vera u ovaj projekat i spremnost da ga podrži bili su mi od izuzetnog značaja. Zahvalna sam i Simonu Šonbrou, direktoru Francuskog instituta, čija je podrška omogućila da izložba bude predstavljena u Francuskom institutu u Novom Sadu.

Ljiljana je prošlog leta boravila u umetničkoj rezidenciji u Francuskoj i ponovo smo se srele u Parizu. Razgovarale smo o svakodnevici, ali i o izložbi Niki de Sen Fal u Grand Paleu, o feminističkoj Biblioteci Margaret Duran i o projektu Elen Kupe. Tema ženskih prava nam je obema bliska, pa se ideja da izložba bude predstavljena i u Srbiji javila gotovo spontano, iz tog razgovora. Taj naš susret sam doživela kao simboličan trenutak u kojem su se spojili različiti putevi, oni koji vode između Srbije i Francuske, ali i oni koji povezuju prošlost i sadašnjost.

Koliko je tema rodne ravnopravnosti za vas važna i lična?

Tema rodne ravnopravnosti za mene je oduvek bila važna, ali je dobila još snažniju ličnu dimenziju kada sam postala majka. U Francuskoj živim već 26 godina, a poslednjih 16 i kao samohrana majka koja najveći deo brige o deci nosi sama, što je ovu temu za mene učinilo dublje proživljenom.

Rođenje moje dece, ali i iskustva kroz koja sam prolazila kao žena, učinili su me još svesnijom koliko je važno graditi društvo zasnovano na jednakosti i međusobnom poštovanju.

Važno je da nove generacije, i devojčice i dečaci, odrastaju u okruženju u kojem nasilje i diskriminacija nemaju mesta.

Ova izložba je pokazala koliko su saradnje važne i podsticajne. Šta biste voleli da publika ponese iz susreta sa ovom pričom o ženama i njihovoj borbi?

Svaki prostor koji otvara mogućnost za dijalog i razmenu mišljenja je dragocen. Predstoji nam da vidimo kuda će sve putovati izložba Elen Kupe i do koje će sve publike stići, ali i na koga će sve uticati.

Izložba nas podseća da je put ka ravnopravnosti bio dug i složen, od prvih zahteva za obrazovanje i politička prava do savremenih borbi protiv nasilja i diskriminacije. Govori o poznatim Francuskinjama koje su obeležile istoriju ali nas podstiče da razmišljamo o ženama iz svake sredine čiji je doprinos najčešće nedovoljno vidljiv. Znamenitim ali i „običnim“ ženama koje svakodnevno održavaju svoje porodice i društvo u celini.

Ova izložba mi je važna i zato što se tema prava žena i nasilja nad ženama i dalje često trivijalizuje, omalovažava i banalizuje. Ravnopravnost nije samo tema o kojoj govorimo na izložbama, to je vrednost za koju svi zajedno moramo da se zalažemo.

U svakodnevnom životu žene se i dalje prečesto suočavaju sa porukama poput: „Ćuti, pusti, trpi.“ Posebno me uznemirava činjenica da žene još uvek moraju da se bore za prava koja bi odavno morala da budu podrazumevana. Upravo to u meni budi bunt i potrebu da još glasnije govorim o ovim pitanjima, kao i da kroz istorijski prikaz podsetim koliko dugujemo ženama koje su imale snage da u ime svih nas podignu glas. Zahvaljujući njima, danas imamo prava koja nisu došla sama od sebe, već su izborena dugom i teškom borbom  i upravo zato ta prava i dalje moramo braniti i štititi.

Vreme poruka poput „ćuti, pusti, trpi“ mora ostati iza nas.