Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić//
U danima studentskih blokada, obustave nastave i građanskih protesta, ponovo probuđene empatije i kolektivne podrške, svakodnevni život je, čini se, stavljen na pauzu. Neizvesnost budućnosti i iščekivanje demokratskih promena u društvu nas ispunjavaju, ali teško nalazimo unutrašnji mir, nismo u stanju da budemo sami sa sobom, previše vremena provodimo na internetu očekujući da se nešto konačno desi. Možda je upravo zbog toga važno da se podsetimo šta je to skandinavska filozofija življenja po imenu „njuta“. Jer, „njuta“ je umeće uživanja u trenutku i pronalaženje mira i sreće u jednostavnim stvarima što nam može doneti kratki predah i unutrašnju snagu potrebnu za velike promene.
„Manje se plaši, više se nadaj; manje jedi, više žvaći; manje kukaj, više diši; manje pričaj, više reci; više voli; i sve dobre stvari biće tvoje.“
Švedska poslovica
Šta stvarno znači „njuta“?
Reč „njuta“ dolazi iz Skandinavije, tačnije iz Švedske, a znači „uživati” ili „radovati se“.
Ova „umetnost uživanja u trenutku“ usmerena je na pronalaženje sreće u tzv. malim stvarima i ličnim ritualima i može se primeniti na svaku oblast života: to je umetnost uživanja u – sunčevim zracima, jednostavnom obroku, šetnji u prirodi ili razgovoru sa porodicom i prijateljima.
„Njuta“ nam govori koliko je važno usporiti i ceniti sitna zadovoljstva. Na primer: šoljicu kafe, veče uz knjigu, svetlost sveća…
„Njuta“ je potreba da se okružimo jednostavnim, funkcionalnim i lepim stvarima, kako bismo uživali u trenucima sa manje stresa i žurbe.
„Njuta“ se može smatrati i suprotnošću modernom, često ubrzanom načinu života gde je lako izgubiti iz vida sitna, svakodnevna zadovoljstva.
Ova švedska filozofija življenja podseća nas koliko je važno usporiti i uživati u trenutku, da bi nam život bio ispunjeniji i smisleniji.
Iako je integrisana u skandinavski koncept života, „njuta“ nije nešto što pripada samo Skandinaviji. Ona podstiče ljude da prepoznaju i sačuvaju trenutak, ceneći ono što ih okružuje.
Mada je to lakše reći nego praktikovati, svi bismo, u skladu sa svojim mogućnostima, geografskim, društvenim, porodičnim ili profesionalnim ograničenjima, mogli primeniti principe „njute“ u svom životu – više ceniti male trenutke i uživati u predahu.
Ideja pronalaženje sreće u malim stvarima može doprineti opštem blagostanju i kvalitetu života.
Da li, uprkos vremenu i društvenom kontekstu u kojem živimo, možemo pronaći radost u svakodnevici, baš kao što to čine Skandinavci koji, ne možemo to zanemariti, za razliku od nas imaju privilegiju da žive u društvima razvijene demokratije, poštovanja zakona i razvijene socijalne i zdravstvene zaštite?
Leave a Reply