Piše: Maja Rogač Stančević //

Igra prestola

Hiperpopularna HBO serija „Igra prestola“, snimljena prema bestseleru Džordža R.R.Martina „Pesme leda i vatre“, daje novu aktuelnost gradu u čijoj čudesnoj arhitekturi su producenti prepoznali idealan lokalitet epske fantastike. Da li je Dubrovnik prisvojio „Igru prestola“ ili se osvajanje dogodilo u suprotnom smeru, zasad nije upitno, ali na Stradunu turisti svakako mogu kupiti neki od predmeta koji ih podseća da je HBO snimao baš ovde, na Dubrovačkim zidinama, plaži Šulić, kao i na Lokrumu. Ovo svakako nije jedina popularna serija snimana u Dubrovniku, ali njeni obožavaoci danas čine prilično brojno pleme.

Ljudi na zbilj

Memorijalni dom Marina Držića nalazi se u Širokoj ulici, najširoj bočnoj ulici Starog grada. Interaktivna postavka muzeja, osnovanog 1989. godine, nastoji da dočara delo ovog renesansnog književnika, neodvojivo od istorije i duha Dubrovnika. Zgrada u koju je smešten izgrađena je nakon velikog zemljotresa 1667, na mestu srušene kuće i crkve u kojoj je Držić boravio i radio. Posetilac se iz jedne prostorije u drugu penje stepeništem čiji su stepenici obeleženi godinama koje su protekle od osnivanja zbirke, odnosno, moglo bi se reći da se svakim korakom vraća u prošlost samog grada, suočavajući se, na kraju, sa instalacijom Držićeve radne sobe koja evocira prostor biografije i intime ovog renesansnog književnika.

Mare

Već je rečeno da će nas svaki zamišljen čovek u spontanoj šetnji neminovno odvesti do vode. Najvrelije sate letnjeg dana u Starom gradu moguće je provesti na nekoj od plaža u neposrednoj blizini – Kolorini ili plaži Danče, u podnožju istoimenog samostana, a isto tako preporučljivo je i otići u drugi kraj grada, do plaže Lapad, gde se, uz bujnu šumu parka prirode Velika i mala Petka s jedne strane i Šetališta Nika i Meda Pucića s druge, nalazi uređeno kupalište. Njegovu specifičnost čini stari maslinjak, u čijem hladu je vrelina dana podnošljivija. Plaža Lapad se nalazi na pešačkoj udaljenosti od međunarodne dubrovačke luke Gruž, koja se prvi put pominje još u desetom veku, ali ubrzan razvoj doživljava u dvadesetom veku, sa pojavom železnice. Ovo je kvart gde se staro i novo povezuje u sliku živog kretanja ljudi.

Skale

Strogo jezgro Starog grada okružuje kvart sačinjen od čitavih ulica sagrađenih oko mreže kamenih stepeništa sa malim odmorištima koja su na ovoj svakodnevnoj putanji meštanima i posetiocima preko potrebna. Slikoviti put ka centru i iz centra ukrašen je nizom kapija od kovanog gvožđa, načešće obojenih tamnozeleno, niz koje često pada bujni žbun mediteranskog cveća i bilja. Ove ulice deluju vanvremenski, a njihova imena: Tiha, Između vrta, Izvijačica ili Strma ulica taj utisak potvrđuju.

Svetlost i senka

Izbor kafea u kojem će posetioci ispijati svoju kafu u Starom gradu svodi se na opoziciju mediteranskog svetla nekog od trgova ili mistične senke bočnih ulica. Oni željni da vide sve i budu viđeni, sede na Trgu Luža, Trgu Ivana Gundulića – gde se uz piće može kupiti i sveže ili suvo voće, ili nekom drugom, a onima koji imaju potrebu da se sklone iz vreve i na kratko osame u užurbanoj povorci ljudi koja je došla da obiđe ovaj grad gde se slavna književna prošlost još uvek uspešno bori sa duhom globalizacije, na raspolaganju su neke od bočnih ulica – Uska, Zlatarićeva, Getaldićeva ili neka druga gde se mogu okrepiti u senci. Sve do povratka u centar zbivanja.