Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Grenland Grenland (gr. Kalaallit Nunaat) je najneobičnije mesto na kojem sam, zahvaljujući umetničkoj rezidenciji u Muzeju Upernavik, boravila i pisala. Ne zbog udaljenosti ili klimatskih uslova već zbog načina na koji inuitsko društvo funkcioniše — zbog odnosa prema prirodi, jeziku i zajednici, koji su različiti na ono na šta sam bila navikla.

Grenland politički pripada Evropi, kao deo Kraljevine Danske, sa širokom političkom autonomijom. Do „Mesta proleća“, kako se ime Upernavik prevodi — jer su ga Eskimi-nomadi nekada naseljavali u proleće — stiže se morem ili avionom.

U mestu nema bioskopa, restorana ni kafića. Postoje luka, aerodrom, pošta, banka, bolnica, crkva i škola, jedan supermarket i šarene kuće razbacane po kamenitom tlu.

Ali — postoji muzej. Muzej sa eksponatima eskimsko-lovačke i kolonijalno-danske provinijencije, koji mi je omogućio da jednog, sada već dalekog jula, boravim u njegovom rezidencijalnom programu i o tom svom iskustvu napišem knjigu.

Živela sam tog leta na obali Atlantika u mrkocrvenoj drvenoj kućici s prozorima okrenutim ka ledenim santama koje su plutale, odvojene od glečera. Bilo je to nakon što je 2009. godine Grenland dobio široku autonomiju u unutrašnjim pitanjima obrazovanja, zdravstva, ribarstva, resursa, sudstva i policije tako da su muzej Upernavik, umesto Danaca, počeli da vode Grenlanđani.

U Upernaviku u kojem živi nešto više od 1.500 stanovnika, uglavnom Eskima (Esquimantjik) ili „onih koji jedu živo meso“ — kako ih nazivaju drugi, zapravo Inuita (Innuit) ili ,,ljudi“ — kako oni nazivaju sebe — dočekao me je 24-časovni dan, ponoćno sunce i temperatura od desetak stepeni iznad nule.

Iako u Upernaviku postoji televizija i internet, i iako kajaci i umijaci odavno nisu u svakodnevnoj upotrebi, u mestu i dalje žive i oni koji se još uvek bave lovom na bele medvede, foke i morževe. Drevne saonice stoje naslonjene tik uz savremene skutere, dok grenlandski psi, lancima vezani, zavijaju u inače tihim noćima.

Cene hrane i pića su izuzetno visoke, sveže voće i povrće retko je na trpezi. Iako imaju kupatila, kanalizacije nema, a vodom se snabdevaju iz kućnih cisterni. Putevi između mesta na Grenlandu ne postoje, ali u Upernaviku obožavaju automobile i vožnju taksijem — iako najduža vožnja ne traje ni deset minuta.

Upernavik je jedno od onih mesta u kojima vam se, čim u njega zakoračite, vaš dotadašnji život učini dalekim, nestvarnim. Mesto koje je za one koji su u njemu rođeni — najlepše na svetu.

Na Grenland me je pre par godina podsetila četvrta sezona danske serije Borgen (2010–2022), koja fokus stavlja na političke odnose između Danske i Grenlanda. U toj sezoni se, Birgite Niborg, nekadašnja danska premijerka, sada ministarka spoljnih poslova, suočava sa nasleđem kolonijalnih odnosa, autonomijom Grenlanda i pritiscima velikih sila. Grenland u toj priči nije periferna tema danske politike, već međunarodni problem.

Nažalost, ono što je u seriji bila politička tenzija, danas je otvorena pretnja. Izjave američkog predsednika Donalda Trampa o mogućnosti „kupovine Grenlanda“, uz obrazloženje da je reč o „pitanju nacionalne bezbednosti SAD“, ogoljavaju politiku moći. Grenland se u tom diskursu ne posmatra kao društvo ili zajednica, već kao teritorija, resurs i vojna tačka. Iako Danska i Grenland ponavljaju da ostrvo nije na prodaju, sama činjenica da se takva ideja javno iznosi govori o ozbiljnoj promeni globalnih odnosa i realnoj pretnji.

U tom kontekstu, pojmovi u vezi sa Grenlandom koji su ranije dominirali internet pretragama deluju naivno. Umesto glečera i grenlandske prirode u fokus dolaze bezbednosne strategije, carine, vojni interesi i ekonomski pritisci. Grenland je  iz prostora prirode i ekologije izmešten u zonu realnog političkog žarišta.

A na terenu — Inuiti, vezani za porodicu, lov i ribolov, koji žive u skladu sa ritmom prirode i govore jezikom koji je aglutinativan, sa rečima koje često sadrže čitave rečenice; sa desetinama reči koje označavaju sneg jer za njih je sneg niz precizno imenovanih stanja, budući da od njegovih nijansi zavisi njihov svakodnevni život ali i život i smrt.

Za razliku od savremenih zapadnih društava, ovde su rutina i kontinuitet vredniji od promena. Za Inuite, recimo, nije vest da je mlada žena postala članica parlamenta, već da je ta parlamentarka postala majka. Kolektivni prioriteti su jasno postavljeni i ne zavise od spoljašnjih očekivanja.

Upravo zato savremeni politički narativi o Grenlandu deluju radikalno odvojeno od stvarnosti tog prostora. Dok se u međunarodnim odnosima Grenland pojavljuje kao tačka interesa i potencijalnog sukoba, u svakodnevnom životu reč je o društvu koje se i dalje bavi osnovnim pitanjima opstanka, identiteta i kontinuiteta.