Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Roman 1983, koji je prošle godine objavila zagrebačka Fraktura, a ove godine beogradska Booka, Miljenko Jergović smešta u specifičan istorijski i kulturni kontekst: godinu dana pre otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu i tri godine nakon smrti Josipa Broza Tita (1892–1980), u vreme kada je SFRJ formalno funkcionisala dok se svakodnevni život sve vidljivije urušavao.

U romanu 1983, čiji je podnaslov ,,romaneskni manevri“, a moto ,,Kratka povijest jedne prijeratne godine“, narator, tada sarajevski sedamnaestogodišnjak, čitaoca vodi kroz faktografiju, sećanja i fikciju. Hroničarski, uz epizode, digresije i reminiscencije, spaja istorijske i kultrurološke reference, kolektivno i lično, fikciju i fakciju.

,,Bilo mi je sedamnaest i bio sam u potpunom intelektualno-emocionalnom neskladu i rastrojstvu. Svakog sam jutra kupovao gomilu no­vina, barem tri dnevna lista, po pet-šest tjednika i magazina, čitao sam najvažnije knjige u životu, lako pamtio neshvatljivu količinu uglavnom bespotrebnih podataka, svakodnevno sam išao u kino, barem jednom tjedno u kazalište i na koncert, uglavnom novovalnih i punk bandova…“, piše Jergović na samom početku knjige.

Dodaje da je te godine napisao i nekoliko prvih pesama i da je pokušavao da piše roman, čiji će mu se stil 30-ak godina kasnije učiniti ,,pretencioznim i patetičnim“, kao i da je bio opsednut i potragom za ,,prvom pravom djevojkom“ mada mu ,,nije bilo do ljubavi, nego do seksa“.

Ali roman 1983. ne prati samo jednog sarajevskog srednjoškolca već istražuje širi društveni i kulturološki kontekst. Jergović lokalne epizode često pretvara u univerzalne refleksije i pojedinačne sudbine uklapa u širi kulturni i istorijski kontekst kazujući narativ o iskustvu prostora, pamćenja i identiteta.

Roman počinje poglavljem Golubnjača a završava se prvim pahuljama snega koje su pale u noći nakon otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu. Okvir od pozorišne predstave do olimpijskog spektakla simbolično otvara i zatvara pejzaž društva čiju hroniku Jergović ispisuje i propituje. Tematizuje godinu u kojoj u Cirihu počinju pregovori sa zapadnim bankama o paketu pomoći i otplati državnih dugova, kada se uvode bonovi za ulje, prašak za veš i kafu, SSSR ruši južnokorejski avion Boing 747, kada umire potpredsednik predsedništva SFRJ Vladimir Bakarić, Azra za Jugoton snima svoj četvrti studijski album Kad fazni lete, Kiš objavljuje Enciklopediju mrvih, a u Novom Sadu zabranjuju Golubnjaču Jovana Radulovića u režiji Dejana Mijača. Sledeće godine u Sarajevu počinju Zimske olimpijske igre a Bajaga i instruktori izdaju svoj debi album Pozitivnu geografiju.

Početak i epilog romana čine moju recepciju Jergovićevog romana neizbežno ličnom. Moj otac, tada gradski ministar za kulturu (zapravo sekretar SIZ-a) u Novom Sadu, prisustvovao je praizvedbi Golubnjače, nakon čega će dugo i poverljivo razgovarati sa mojom majkom. O čemu su pričali za mene je ostala tajna. Predsednik jugoslovenskog olimpijskog komiteta, u vreme kada je Jugoslavija organizovala Zimske olimpijske igre u Sarajevu, bio je očev venčani kum dok će na ceremoniji zatvaranja učestvovati neko koga ću upoznati mnogo godina kasnije. Tada, poput Jergovića, sarajevski srednjoškolac, koji će svečanu ceremoniju iskoristiti kao šansu da ne bude na časovima, postaće moj suprug.

Godina 1983. biće uvod u političke lomove. Mog oca, budući da je bio ,,vojvođanski kadar“, smeniće i prisilno penzionisati Miloševićeva vlast. Ta smena nije samo administrativna, porodična i lična već deo šireg procesa u kojem su nestajale dotadašnje strukture i iluzije. Ono što se 1983. naslućivalo, krajem osamdesetih i 90-ih, postalo je stvarnost: ekonomska kriza, pad životnog standarda, kontrola medija, autoritarizam, ratovi i politička represija Miloševićevog režima.

Problematizovanje vremena koje je prethodilo tome jedan je od razloga što će roman 1983. čitati oni koji, pored toga što žele da evociraju jedno vreme, u prošlom traže razumevanje sadašnjeg.

Preispitivanje SFRJ doba nije novo u našoj književnosti i kulturi, ali očigledno je da priča još nije dovoljno propitana i da u današnjem društveno-političkom kontekstu za njenim tematizovanjem postoji potreba.