Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //
Ako danas nešto zaista mora da nas se tiče, to je način na koji doživljavamo vreme i oblikujemo stvarnost. Umetnost, kao i život, reflektuje složenost tog odnosa – a upravo to je u središtu nove izložbe nemačkog umetnika Volfganga Tilmansa (Wolfgang Tillmans, 1968), otvorene u pariskom Centru Pompidu (Centre Pompidou). Reč je o poslednjoj velikoj izložbi pre nego što čuvena zgrada bude zatvorena za javnost zbog petogodišnje obnove i umetniku čija je differecia specifica borba protiv ravnodušnosti: kroz umetnost, ali i kroz aktivizam.
Specifičnost postavke
Od 13. juna do 22. septembra 2025. godine, na monumentalnih 6.000 m², na drugom spratu nekadašnje Javne informativne biblioteke (BPI), Tilmans realizuje jednu od svojih najličnijih i najambicioznijih postavki do sada.
U trenutku kada se Bobur priprema za obnovu, Centar Pompidou je umetniku dodelio carte blanche – potpunu umetničku slobodu koju Tilmans koristi za ambijentalnu instalaciju „Ništa nas nije moglo pripremiti – Sve nas je moglo pripremiti“ (Nothing could have prepared us – Everything could have prepared us / Rien ne vous y préparait – Tout vous y préparait“), kao politički, demokratski i intiman gest.
Izložba je jednako lična kao i politička – kroz promišljanje o demokratizaciji kulture, slobodi informacija i ulozi umetnosti u vremenu sveopšteg gubitka poverenja u vizuelnu istinu.
Sama činjenica da se postavka realizuje u napuštenom prostoru nekadašnje pariske Javne informativne biblioteke (BPI), simbolu otvorenog znanja i slobodnog pristupa informacijama, nosi političku poruku o sve izraženijem nestajanju javnog prostora za dijalog i razmenu ideja.
Postavka je osmišljena bez hijerarhije – radovi su zalepljeni, prikovani ili jednostavno oslonjeni na zidove – čime se posetiocima omogućava da sami biraju način recepcije i kretanje kroz izložbu, u skladu s principima slobode, otvorenosti i dostupnosti. U radove su integrisani i eksplicitno politički motivi – anti-Brexit plakati, fotografije koje govore o migraciji, rastućem autoritarizmu, granicama i medijskoj manipulaciji.
Izložba je postavljena u ispražnjenim prostorijama Javne informativne biblioteke (BPI) na način da ikonična arhitektura Centra Pompidou komunicira s umetnikovim promišljanjem o prisustvu i istoriji stvaranja znanja, oblikujući specifično individualno i kolektivno iskustvo.
Umetnik koristi infrastrukturu nekadašnje biblioteke kako bi istakao analogiju između svog umetničkog rada i ovog posebnog mesta znanja i društvene raznolikosti. Više nego ranije interveniše u prostoru – što je inače zaštitni znak njegovih izložbi još od sredine 1990-ih – transformišući postojeće strukture i osmišljavajući nove forme izlaganja.
Izložbom je obuhvaćeno gotovo 40 godina Tilmansovog rada, širok spektar njegove umetničke prakse, i na različite načine prikazan je presek njegovog fotografskog opusa, pri čemu redosled i način postavke ne prate hronologiju, već nastaju kao reakcija na arhitekturu prostora.
Uporedo s fotografijama, Tilmans uključuje video-radove, muziku i zvuk, kao i svoju bogatu kolekciju štampanog materijala (knjige, ploče) i ličnih predmeta.
Biblioteka kao prostor raymene i kontemplacije
U središtu izložbe je biblioteka – ne kao arhiva prošlog vremena, već kao prostor razmene i kontemplacije. Knjige, fanzini, katalozi, članci i manifesti koje je umetnik pisao, objavljivao ili sakupljao tokom više od tri decenije, izloženi su tako da pozivaju na komunikaciju.
Prostor biblioteke je transformisan u prostor bliskosti – što je i inače jedan od najvažnijih segmenata Tillmansove umetnosti. Što jeste bila i Javna informativna biblioteka (BPI) poznata kao mesto gde su se brisale granice između umetnosti i života, visoke i niske kulture, privatnog i javnog.
Umetnost kao odgovornost
Volfgang Tilmans je pažnju javnosti privukao krajem 1990-ih zahvaljujući fotografijama koje su dokumentovale supkulturu rejv žurki, queer zajednicu i svakodnevne trenutke ranjivosti i bliskosti. Ti njegovi ikonički radovi izloženi su i u Parizu – u kontekstu onoga što ga razlikuje od mnogih – njegove istrajne borbe protiv ravnodušnosti: kroz umetnost, ali i kroz aktivizam.
Kraj jedne ere
U Pompiduu, Tilmansove fotografije, video-radovi, instalacije i tekstovi ne kazuju samo jedan narativ, već grade raznolik emocionalni pejzaž. Na toj izložbi se ne prolazi pored umetnost – tamo se u umetnosti boravi.
U godini kada Pompidou zatvara vrata, ova Tilmansova prostorna instalacija je i intimni čin, i politički stav i otvoren poziv na prisustvo.Jer – sve nas je pripremilo za ovaj trenutak. I ništa nas nije moglo pripremiti. Za kraj jedne ere Centra Pompidu i Javne informativne biblioteke (BPI) smeštene u tom centru koja je bez članarine i ograničenja omogućavala slobodan pristup literaturi, medijima i intelektualnoj razmeni za sve posetioce.
Ali i sklonište od ulice, snega i kiše. U kojoj su jedni kraj drugih sedeli i istraživači i pisci i studenti i beskućnici.
Što je još jedan od razloga što, pored turista, veliki broj Parižana posećuje ovu izložbu.
Leave a Reply