Art Box portal //

Jedan od najčešćih oblika rodno zasnovanog digitalnog nasilja je uznemiravanje žena koje iznose svoje mišljenje u javnom prostoru, bilo da se radi o društvenim mrežama, blogovima, novinarstvu ili aktivizmu. U ovom kontekstu, žene koje se ne boje da izraze svoje stavove, posebno ako su aktivistički ili politički, često postaju meta nasilja koje prelazi granice digitalnog prostora i prelazi u stvarni svet putem pretnji, zastrašivanja i nasilja.

Rodno specifični ili seksistički govor mržnje

Šta je to Rodno specifični ili seksistički govor mržnje (Gendered or sexist hate speech)?

To su narativi koji podstiču nasilje ili diskriminaciju na osnovu pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

A koji su to najčešći oblici rodno zasnovanog nasilja s kojim se suočavaju žene u javnom prostoru?

Jedan od najčešćih oblika rodno zasnovanog nasilja su onlajn pretnje (online threats). Žene koje zauzimaju javni stav ili se bave aktivizmom u oblasti ženskih prava, politike ili novinarstva često doživljavaju prijetnje fizičkim nasiljem, silovanjem ili čak smrću. Ove pretnje izazivaju strah i anksioznost kod žrtve, a cilj je da žrtva bude ućutkana, diskreditovana ili zastrašena.

Rodno zasnovano nasilje

Rodno zasnovano nasilje putem tehnologije koristi se i da bi se žene isključile iz javne debate. Kada žene izražavaju svoje mišljenje o temama poput politike, rodnih prava ili pravde, one su često napadane, omalovažavane i prijetnje im dolaze u obliku već pomenutog seksističkog govora mržnje (gendered or sexist hate speech), kao i doksovanja (doxing, javna objavu tuđih privatnih informacija na internetu bez pristanka te osobe) i virtuelnog mobinga (virtual mobbing, zlostavljanja ili uznemiravanja koje se dešava putem interneta, na FB, Instagramu..). Ovi fenomeni su duboko ukorenjeni u rodnim stereotipima, gde žene koje preuzimaju javne uloge ili koje se bore za prava drugih bivaju smatrane „opasnostima“ koje treba eliminisati ili uplašiti.

Jedan od specifičnih oblika nasilja koji žrtve preživljavaju je cyber-stalking ili sajber proganjanje. U ovom slučaju, proganjanje se ne završava samo na pretnjama, već obuhvata i kontinuirano praćenje aktivnosti žrtve na društvenim mrežama, slanje prijetećih poruka ili čak fizičke prijetnje putem digitalnih platformi. Žene koje iznose svoje mišljenje o tabu temama ili kontroverznim pitanjima često postaju žrtve ovakvog nasilja, pri čemu je cilj da ih se zastraši i natera na povlačenje iz javnog prostora.

S obzirom na prirodu pretnji i nasilja koje ove žene trpe, može se reći da su one pod dodatnim rizikom za sramoćenje (slut-shaming) i seksualno sramoćenje (image-based sexual abuse). Neprestano širenje glasina, uznemirujućih i seksualno eksplicitnih komentara o njihovom izgledu, ponašanju ili seksualnosti postaje način da se ućutkaju i marginalizuju. Ovaj oblik nasilja nastoji poništiti njihov autoritet, učiniti ih sumnjivima u očima javnosti i osuditi ih kao „nepoštovane“ prema tradicionalnim normama, čime se žene dodatno stavljaju u podređeni položaj.

Digitalno nasilje i uticaj na aktivistkinje i novinarke

Aktivistkinje za ženska prava, novinarke i druge žene koje se bore za društvenu pravdu česta su meta virtuelnog mobinga (virtual mobbing) ili ciljanih napada na društvenim mrežama. Koordinisani napadi na njih u digitalnom prostoru mogu se manifestovati kroz širenje kleveta, lažnih informacija, pa čak i fizičkih pretnji. Aktivistkinje koje se zalažu za rodnu ravnopravnost ili se protive nasilju nad ženama postaju meta grupa koje smatraju da su njihove aktivnosti prijetnja postojećim normama i zakonima. I ovaj oblik nasilja je ukorenjen u patrijarhalnim vrednostima, koje ne samo da umanjuju doprinos žena društvenoj debati, već im otežavaju i svakodnevni život.

Utišavanje i marginalizacija ženskih glasova

Iako se žene sve više pojavljuju u javnom diskursu, rodno zasnovano nasilje putem tehnologije ima za cilj da ih isključi iz tog diskursa. Između ostalog, isključivanje (exclusion) sa onlajn platformi ili foruma postaje efikasan način da se utiče na slobodu izražavanja i slobodan pristup informacijama. Ovaj oblik nasilja ne samo da ometa žene u njihovim nastojanjima da utiču na društvo već im uskraćuje osnovno ljudsko pravo da budu saslušane i oblikuju društvene promene.

Potreba za zaštitom žena u digitalnim prostorima

Rodno zasnovano nasilje putem tehnologije ne utiče samo na pojedinke koje su direktno pogođene, već ima i širi društveni uticaj, jer smanjuje učešće žena u javnom životu i obezvređuje njihov doprinos u društvenim, političkim i kulturnim promenama. Pretnje i nasilje kojima su žene izložene u digitalnim prostorima predstavljaju ozbiljan izazov za ljudska prava i rodnu ravnopravnost.

Zaštita žena od ovakvih oblika nasilja zahteva promene u zakonodavstvu, jaču edukaciju i bolju koordinaciju između vlasti, organizacija za ljudska prava, i tehnoloških kompanija. Takođe, društvo mora prepoznati značaj ženskih glasova u javnom prostoru i osigurati im sigurnost i slobodu da iznose svoja mišljenja, bez straha od nasilja, pretnji ili isključenja.