Art Box portal //

U svetu najznačajnija međunarodna izložba savremene umetnosti La Biennale di Venezia, prema konceptu preminule kustoskinje Kojo Kou (Koyo Kouoh) i pod nazivom ,,U molskim ključevima“ (In Minor Keys), održaće se od subote, 9. maja do nedelje, 22. novembra 2026. godine u prostorima Giardini i Arsenale, kao i na više lokacija širom Venecije. Vernisaž je zakazan za 6, 7. i 8. maj, dok će svečano otvaranje i dodela nagrada biti održani u subotu, 9. maja 2026.

Nakon prerane smrti Kojo Kou u maju 2025. godine, kako bi sačuvala i predstavila njene ideje i rad na kojem je s posvećenošću radila do samog kraja, Venecijansko bijenale je u dogovoru sa porodicom preminule kustoskinje donelo odluku da se izložba realizuje po njenom konceptu budući da je Kou u potpunosti razvila kustoski projekat: definisala je njegov teorijski okvir, odabrala umetnike i radove, oblikovala grafički identitet i dizajn izložbe, te uspostavila dijalog sa umetnicima i učesnicima. Saradnički proces bio je karakterističan za kustoski pristup Kojo Kou te izložbu realizuje tim, koji je upravo ona odabrala: Gabe Beckhurst Feijoo, Marie Hélène Pereira i Rasha Salti (savetnici), Siddhartha Mitter (glavni urednik) i Rory Tsapayi (istraživač asistent).

Ovaj tim, koji radi između Londona, Dakara, Berlina, Bejruta, Marselja, Kejptauna i Njujorka, nastavio je da razvija koncept izložbe u bliskoj saradnji sa Bijenalom, kroz onlajn rad i seminare uživo u Veneciji i Dakaru. Kako je Kou obrazložila u svom kustoskom tekstu, poslatom predsedniku Bijenala početkom aprila 2025. godine, credo 61. Bijenala umetnosti u Veneciji ,,U molskim ključevima“ („In Minor Keys“) podrazumeva koncept ,,smanjene brzine, podešene na frekvencije molskih ključeva”.

Ovakav koncept, kako je istakao Pietrangelo Buttafuoco, predsednik Bijenala u Veneciji, ,,artikuliše viziju umetnosti kao generativne, na čoveka usmerene prakse, utemeljene u brizi, poniznosti i ponovnom povezivanju sa svetom kroz etiku sejanja semena, koju njen tim i Bijenale sada oživljavaju”.

Izložba u Veneciji okuplja 111 učesnika (umetnike, umetničke parove, kolektive i organizacije koje vode umetnici) iz različitih geografskih konteksta, odabrane prema afinitetima i rezonancama između praksi. Strukturisana je oko konceptualnih motiva kao što su svetilišta, procesije, očaranost, oaze odmora i „škole“ koji su umetnički orijentisani, društveno utemeljeni ekosistemi. Književne reference, uključujući Beloved Toni Morison i One Hundred Years of Solitude Gabrijela Garsije Markesa, oblikuju istraživanje sećanja, pragova između svetova i emotivni diskurs izložbe.

I 61. izdanje Bijenala i dalje stavlja održivost u prvi plan, zadržavajući posvećenost karbonskoj neutralnosti i ekološkoj odgovornosti kroz pažljiv dizajn, izbor materijala, logistiku i ekološki svesne prakse među učesnicima. U celini, 61. Bijenale odražava viziju Kojo Kou o umetnosti usmerenoj na čoveka i društveno svesnoj, koja spaja kreativnost, saradnju i ekološku brigu.

Karbonska neutralnost i ekološka odgovornost u srži su ovakve vizije. Od faze planiranja do postavljanja umetničkih dela, Bijenale daje prioritet održivim materijalima, energetski efikasnim tehnologijama i pažljivom upravljanju logistikom kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu. Na primer, mnogi učesnici koriste reciklirane materijale u svojim instalacijama, dok veliki objekti u Đardiniju i Arsenalima uključuju uštedu energije kroz rasvetu i solarne panele. Transport umetničkih dela i umetnika je optimizovan radi smanjenja emisije ugljen-dioksida, a Bijenale podstiče virtuelno ili hibridno učešće kad god je to moguće. Takođe, i sami posetioci su pozvani da se sa pažnjom angažuju u izložbi, razvijajući svest o međuzavisnosti ljudske kreativnosti i prirode.

Bijenale pokazuje stalnu posvećenost integraciji ekološke etike u samu suštinu savremene umetnosti. Održivost nije samo tehničko pitanje, ona oblikuje kustoski pristup, prostorni dizajn, pa čak i teme umetničkih dela, čineći ekološku svest iskustvenom dimenzijom same izložbe. Na taj način, Bijenale se pozicionira kao model koji pokazuje kako događaji velikih razmera mogu da uravnoteže umetničku inovaciju i produkciju i odgovornost prema životnoj sredini.