Piše: Art Box portal //

Rizično je svoditi jednu naciju na skup kolektivnih osobina. Takva pojednostavljenja lako skliznu u kliše i stereotip i mogu biti diskriminišuća, čak i kada deluju „pozitivno“. Ipak, ponekad su i zabavna ako ih posmatramo kao kulturne slike, a ne kao pravila.

Foto: Art Box portal

Danas se na Art Box portalu pitamo: da li smo neke od osobina koje se često pripisuju Italijanima prepoznali u stanovnicima jedne od najomiljenijih zemalja na svetu? Jer Italija ne bi bila Italija bez Italijana. A šta zapravo znači — ili šta mi zamišljamo da znači — misliti i živeti kao Italijan/Italijanka?

Sprezzatura

Kažu da misliti i živeti kao Italijan ili Italijanka znači nositi u sebi sprezzaturu,  ležernost u kojoj se krije veština koja čini da sve što neko radi deluje prirodno, gotovo bez napora. Reč, koja se prvi put pojavila 1528. godine u delu Baldassarea Castiglionea The Book of the Courtier navodno i danas oslikava ideal života u Italiji.

Italijani gestikulišu dok govore, vole umetnost, istoriju i kulturu; ponosni na svoje poreklo i nasleđe, rado neguju društvene veze – poznaju svoje komšije i pridaju važnost zajednici a kažu i da je za Italijane spontanost ključna: manje planiraju a više uživaju u neočekivanim prilikama i tzv. sitnim zadovoljstvima.

Ceremonije svakodnevnog života, poput jutarnjeg espresa ili aperitiva pred večeru, za Italijane nisu trivijalnosti, već način života. Posebno ukoliko se rukovode principom: manje sastojaka, više ukusa, manje planiranja, više uživanja.

Sprezzatura nije pravilo već filozofija života koja se ne uči iz turističkih bedekera, već se usvoji uz prvu jutarnju kafu na šanku i razgovore sa ljudima koji veruju da su baš tu gde bi trebalo da budu.