Razgovarala: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Sagovornica portala Art Box je prva žena ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji — Nj. E. ambasadorka Kristin Melsom. Kao istaknuta figura u diplomatiji, ambasadorka Melsom doprinosi jačanju rodne ravnopravnosti, održivosti i demokratskih vrednosti koje oblikuju savremenu kulturu i društvo. Upravo zato ključne oblasti našeg razgovora jesu: rodna ravnopravnost, norveška književnost, održivost i zelena agenda.

Prva ste žena ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji. Kako doživljavate svoju ulogu u promovisanju rodne ravnopravnosti?

Kao prva žena ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji, svoju ulogu u promovisanju rodne ravnopravnosti shvatam kao priliku i odgovornost. Budući da predstavljam zemlju prepoznatljivu po liderstvu u rodnoj ravnopravnosti, trudim se da budem primer i da svoju poziciju iskoristim kako bih se zalagala za prava žena i njihovo osnaživanje. To podrazumeva podsticanje dijaloga o važnosti rodne ravnopravnosti kao temelja održivog razvoja, demokratije i ravnopravnosti.

Moja uloga mi omogućava da istaknem norveška iskustva i uspehe u postizanju veće rodne ravnoteže, kao i da podelim iskustva koja mogu da inspirišu napredak uz poštovanje specifičnih izazova u kontekstu svakog društva. U Srbiji se aktivno angažujem u saradnji sa lokalnim akterima, vladom, organizacijama civilnog društva kako bih promovisala inicijative koje osnažuju žene u obrazovanju, na tržištu rada i liderstvu. Posebno vodim računa i da se, u Ambasadi Kraljevine Norveške u Beogradu, posvetim stvaranju inkluzivnog i pravednog okruženja koje odražava vrednosti za koje se zalažem u širem kontekstu.

Naglašavajući kako je rodna ravnopravnost važna za razvoj društva, želim da pokažem da je unapređenje prava žena ne samo pitanje pravednosti, već ključni pokretač ekonomskog rasta, socijalne kohezije i globalne stabilnosti. Kroz ove napore, nadam se da ću značajno doprineti širem cilju postizanja rodne ravnopravnosti u svetu.

Ibsenova Nora iz Kuće lutaka često se apostrofira kao simbol ženske emancipacije. U kojoj meri su norveška istorija i kultura doprinele rodnoj ravnopravnosti u Norveškoj?

Kuća lutaka Henrika Ibsena i njena heroina, Nora, duboko korespondiraju s temama individualne autonomije i prkosa u odnosu na društvena očekivanja i odražavaju trajnu posvećenost Norveške jednakosti. Ovaj kulturni naglasak na pravednosti i individualnim pravima igrao je ključnu ulogu u oblikovanju norveškog pristupa rodnoj ravnopravnosti.

Transformacija Norveške iz agrarne zajednice u industrijsku demokratiju omogućila je ženama zaposlenje, što je dovelo do njihove veće ekonomske nezavisnosti. Istorijski važni trenuci, poput priznavanja prava glasa svim ženama 1913. godine, pokazali su progresivan stav Norveške i učvrstili ulogu žena u oblikovanju društva.

Posleratne socijalne politike značajno su unapredile rodnu ravnopravnost rešavanjem sistemskih prepreka. Svima dostupna zdravstvena zaštita, subvencionisana briga o deci i plaćeno porodiljsko odsustvo za oba roditelja omogućili su ženama da usklade svoje profesionalne i lične obaveze. Godine 1981. Norveška je uvela rodne kvote u upravnim odborima, a 2023. ova obaveza osnažena je novim zakonskim aktima po kojima će postepeno, u narednim godinama, najmanje 40% oba pola biti zastupljeno u odborima velikih i srednjih preduzeća. Ove mere naglašavaju posvećenost Norveške rodnoj ravnoteži u korporativnom upravljanju.

U osnovi ovakvog razvoja, kultura jednakosti kao suštinski integrisana vrednost, prožima sve aspekte norveškog života. Ova kombinacija istorijskog napretka, jasnih ciljeva i egalitarnih društvenih normi učinila je da rodna ravnopravnost definiše savremenu Norvešku, kako u praksi, tako i kao osnov nacionalne vrednosti.

Rodna pitanja su stalno aktuelna. Koje konkretne mere i inicijative Kraljevina Norveška sprovodi kako bi osnažila žene i kako se ta iskustva mogu preneti u srpski kontekst?

Rodna ravnopravnost bila je kamen temeljac norveškog društva, postignuta sveobuhvatnim politikama i inicijativama usmerenim na osnaživanje žena u svim sektorima. Ključne mere uključuju porodiljska odsustva i naknade, subvencionisanu brigu o deci, rodne kvote u političkom i korporativnom liderstvu i programe koji se bave nasiljem zasnovanim na rodu i diskriminacijom na radnom mestu. Saradnja između vlade, civilnog društva i privatnog sektora bila je presudna u podsticanju kulture jednakosti.

Iako Norveška i Srbija imaju različit kulturni i društveni kontekst, neki aspekti u norveškom pristupu mogli bi inspirisati napore Srbije. Na primer, proširenje pristupa u vezi sa brigom o deci i promovisanje zajedničke porodične odgovornosti mogli bi dodatno podržati žene u postizanju ravnoteže između profesionalnih i ličnih uloga. Međutim, prilagođavanje ovih strategija zahteva pažljivo razumevanje lokalnih okolnosti i aktivno angažovanje svih lokalnih aktera. Iskustvo Norveške ističe važnost partnerstava i kulturne osetljivosti u kreiranju održivih i inkluzivnih rešenja.

Želela bih da pomenem nekoliko konkretnih projekata koje smo podržali u Srbiji u poslednje vreme. Na primer, radili smo na „Rodnoj ravnopravnosti u reformi sektora bezbednosti” zajedno sa SEESAC-om, zatim na „Unapređenju položaja žena u ruralnim sredinama” zajedno sa UN ŽENAMA i Komesarom za zaštitu porodice, a imali smo i nekoliko projekata kroz program Smart Balkans.

Uopšteno govoreći, Srbija je postigla efikasnu rodnu ravnotežu u javnoj upravi, uključujući i rukovodeće pozicije na kojima je 48% žena i 52% muškaraca. S druge strane, ne postoji dovoljno podrške kada je reč o rodno zasnovanom nasilju, kojim se uglavnom bave nevladine organizacije, građanske inicijative i organizacije civilnog društva (CSO) sa ograničenim budžetom. U ovoj oblasti bi trebalo značajno unaprediti i transparentnost i pravednost javnog finansiranja.

Takođe bih želela da napomenem da je, u kontekstu šireg otpora protiv ovog zakona, Ombudsman zatražio reviziju ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti koje se odnose na upotrebu rodno senzitivnog jezika. Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o zabranama diskriminacije usklađeni su sa pravnim tekovinama Evropske unije 2021. godine, ali bi ih trebalo dodatno uskladiti sa evropskim standardima. Juna 2024. godine Ustavni sud je doneo odluku kojom se, do okončanja postupka za ocenu ustavnosti, obustavlja donošenje akata na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, a u vezi sa rodno senzitivnim jezikom. Postoji rizik da bi to moglo da ima negativan uticaj na primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti u celini i da naruši napredak koji je do sada postignut.

Srpski/e književnici/e, poput Isidore Sekulić i Miloša Crnjanskog, bili su fascinirani Severom. Norveški autori Henrik Ibsen i Knut Hamsun, kao i savremeni pisci i književnice poput Juna Fosea, Karla Uvea Knausgora, Nine Like, Vigdis Jurt ili Erlenda Lua predvode se sa norveškog na srpski jezik. Da li verujete da je književnost važan most između Norveške i Srbije koji utiče na međusobne kulturne odnose?

Apsolutno, književnost igra vitalnu ulogu u negovanju kulturnih veza između Norveške i Srbije, kao most koji produbljuje međusobno razumevanje i poštovanje. Srpski pisci poput Isidore Sekulić i Miloša Crnjanskog, očarani pejzažima i etosom Severa, ilustruju kako je Norveška inspirisala srpsku književnu misao. U isto vreme, prevodi na srpski jezik norveških autora poput Henrika Ibsena, Knuta Hamsuna i savremenih glasova kao što su Jun Fose, Karl Uve Knausgor, Nina Like, Vigdis Jurt i Erlend Lu, uvode srpske čitaoce u norveško književno nasleđe i savremenu kulturu.

Kroz književnost obe zemlje dele svoju istoriju, filozofiju i vrednosti, prevazilazeći geografske i kulturne razlike. Norveška književnost često istražuje teme kao što su individualnost, priroda i egzistencijalna pitanja, odražavajući univerzalna ljudska iskustva sa kojima srpski čitaoci i čitateljke mogu da se povežu. S druge strane, srpska književnost pruža norveškim čitaocima uvid u bogati kulturni i istorijski pejzaž Balkana, doprinoseći uzajamnoj razmeni ideja i perspektiva.

Ovaj kontinuirani književni dijalog jača kulturne veze i obogaćuje odnos između Norveške i Srbije, podstičući uzajamno poštovanje i radoznalost. Književnost ne samo da zabavlja, već i inspiriše, ona podstiče dijalog i razumevanje koji prevazilaze pisanu reč i prelaze u šire kulturne i diplomatske odnose.

Norveška je poznata kao lider u održivom razvoju i zaštiti životne sredine. Na koji način se norveška iskustva mogu primeniti u Srbiji?

Verujem da liderstvo Norveške u održivom razvoju i zaštiti životne sredine može ponuditi dragocena iskustva za Srbiju. Naša stručnost u obnovljivim izvorima energije, naročito hidroenergiji, mogla bi da podrži Srbiju u tranziciji ka čistijim izvorima energije, dok saradnja na projektima solarne i vetroenergije može dalje restruktuirati njen energetski potencijal. Efikasni sistemi upravljanja otpadom u Norveškoj, poput programa reciklaže i modela cirkularne ekonomije, pružaju okvir za smanjenje otpada i promovisanje ponovne upotrebe resursa. Takođe naglašavamo važnost sistemskog upravljanja životnom sredinom, sa politikama kao što su porez na ugljenik i strogi emisijski ciljevi koji služe kao primeri usklađivanja sa standardima EU. Javna svest i angažman mladih ključni su za izgradnju kulture održivosti,i verujemo da Norveška iskustva u ovim oblastima mogu inspirisati slične inicijative u Srbiji.

Kroz partnerstva u nekoliko tekućih projekata razvoja sarađujemo kako bismo se suočili sa klimatskim izazovima i podržali put Srbije ka održivoj i otpornijoj budućnosti. Dozvolite mi da pomenem neke od tih projekata.

Nordijska zelena — saradnja koju finansira Nordijsko veće ministara promoviše održive prakse iz svoje regije u Srbiji i Zapadnom Balkanu. Realizovana je serija događaja o cirkularnoj ekonomiji, a u planu su aktivnosti u vezi sa održivim gradovima. Norveška, kroz regionalni projekat koji sprovodi UNOPS, podržava administraciju u regionu WB6 kako bi se uskladila sa zakonodavstvom i standardima EU, uglavnom u oblasti energetike. Takođe, kroz regionalni program pod nazivom SMART Balkans Norveška podržava organizacije civilnog društva u obezbeđivanju nadzora i pomoći donosiocima odluka u usvajanju praksi održivog razvoja i zaštite životne sredine, kao i medije, građane i mlade da bolje razumeju i usvoje ove vrednosti.

Fenomen dugnad u Norveškoj objedinjuje kolektivne akcije za zajedničko dobro. U kojoj meri Kraljevina Norveška primenjuje ovaj koncept u međunarodnom kontekstu, posebno u Srbiji?

Norveški koncept dugnad duboko je usađen u naš nacionalni identitet i izlazi van naših nacionalnih granica u međunarodni angažman. U Srbiji, ovaj princip odražava se u pristupu Norveške prema razvoju saradnje, koji naglašava partnerstvo, uzajamno poštovanje i zajedničku odgovornost u suočavanju sa zajedničkim izazovima. Kroz inicijative i ciljanu podršku civilnom društvu, zaštiti životne sredine i reformama u upravljanju, težimo da podstaknemo inkluzivan i održiv rast.

Baš kao što dugnad zahteva doprinos svih, norveški pristup u Srbiji ističe važnost saradnje sa lokalnim akterima, prepoznajući njihovu stručnost i liderstvo. Saradnjom na projektima koji jačaju institucije, promovišu ljudska prava i unapređuju zelenu tranziciju, održavamo vrednosti kolektivne odgovornosti i solidarnosti koje definišu dugnad, prilagođavajući ih međunarodnom kontekstu.

Kako ocenjujete trenutne kulturne odnose između Norveške i Srbije, i koje oblasti smatrate ključnim za dalju saradnju i poboljšanje odnosa između dve zemlje?

Kulturne odnose između Norveške i Srbije karakterišu uzajamno poštovanje i aktivno angažovanje. Obe nacije uspostavile su platforme kojima podržavaju kulturnu razmenu i produbljuju međusobno razumevanje. Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu aktivno promoviše norvešku kulturu kroz programe u kojima učestvuju norveški umetnici/e kao i kroz njihovu saradnju sa srpskim autorima/kama. Slično tome, Ambasada Srbije u Oslu organizuje inicijative, poput Dana srpske kulture, koje prikazuju srpsku tradiciju i jačaju veze sa norveškom publikom. Ovakvu razmenu dodatno dopunjuje akademska saradnja, poput programa Univerziteta u Beogradu na skandinavskim jezicima i književnosti koji odražavaju zajedničku posvećenost u jačanju kulturnih i obrazovnih veza.

Kako bi se dodatno poboljšali ovi odnosi, postoji nekoliko oblasti koje pružaju značajan potencijal za produbljivanje saradnje. Zajednički umetnički projekti, književni prevodi i razmene između autora skreću pažnju na norvešku i srpsku kulturnu baštinu. Saradnja u muzici i izvođačkim umetnostima, uključujući zajedničke nastupe i radionice, oplemenjuje kulturni pejzaž obe nacije. Film i mediji, zahvaljujući koprodukcijama i filmskim festivalima, takođe omogućavaju da jedni drugima predstavimo svoja kinematografska dostignuća.

Proširenje obrazovnih programa, kao što su kursevi jezika i razmena studenata, još je jedan ključni prostor koji jača uzajamne veze i produbljuje uzajamno razumevanje. Nadalje, saradnja u vezi sa očuvanjem kulturnog nasleđa, putem stručnih razmena i ekspertskih praksi, koristiće obema zemljama kako bi njihova bogata istorija bila očuvana za buduće generacije. Fokusirajući se na ove oblasti, Norveška i Srbija mogu nastaviti da grade svoje snažne kulturne veze, podstičući još dublju povezanost i uzajamno poštovanje.