Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Povodom obeležavanja šest meseci od tragedije na Železničkoj stanici, studenti u blokadi najavljuju prvomajske proteste, 16-minutnu tišinu i šetnju, a kako bi predali zahteve za izmene Zakona o radu i Zakona o štrajku i okupljanje ispred Vlade Srbije. Postavlja se pitanje kada će zakoni početi da štite radnike i kada će se desiti promene koje će studentima, prosvetarima i svim drugim radnicima vratiti dostojanstvo. U Finskoj su, recimo, studenti i akademska zajednica, ključni u obeležavanju Praznika rada pa zašto to ne bi bilo i kod nas?

Finsko iskustvo

U Finskoj Prvi maj (Vappu) ima posebno značenje – praznik rada istovremeno slavi obrazovanje, zajedništvo i društvenu jednakost. U zemlji gde je obrazovanje društveni ideal, učenici bez pritiska postižu vrhunske rezultate, a učitelji su poštovani građani. Finski sistem neguje kreativnost i lični razvoj, bez rangiranja i elitizma, a biblioteke i pismenost sastavni su deo njihove svakodnevice.

Upravo zato bela kapa (ylioppilaslakki) zauzima centralno mesto u finskoj proslavi Prvog maja, poznatoj kao Vappu. Ona nije tek znak završene srednje škole, već  vizuelni simbol društvene vrednosti koju Finska pridaje znanju. Ta kapa označava pripadnost obrazovanoj zajednici, kontinuitet u učenju i princip jednakosti – svi smo učili i nastavljamo da učimo. Finci je s ponosom nose decenijama nakon mature, a tokom prvomajskih okupljanja bele kape preplavljuju ulice, podsećajući da obrazovanje nije privilegija, već temelj društva.

Vappu je u Finskoj je više od praznika. To je društveni gest kojim nacija ne slavi samo rad, već i ono što prethodi radu: obrazovanje

Obeležavanje počinje uveče 30. aprila, kada se u većim gradovima, posebno u Helsinkiju, održavaju studentske manifestacije. Centralni događaj je postavljanje bele kape na statuu Havis Amanda, što označava početak slavlja tokom kojeg studenti, nekadašnji đaci, mladi i stari – izlaze na ulice i u parkove s belom kapom na glavi.

Iskustvo zemlje u kojoj Prvi maj nije samo dan borbe za radnička prava već i dan obrazovanja kao temelja društvene jednakosti, podseća nas da pravedno društvo ne nastaje slučajno: ono se gradi solidarnošću, odgovornošću i verom u moć obrazovanja.

Zato nam je sem izmene zakona potrebna i promena kulture rada, nov odnos prema znanju, pravična raspodela moći i poštovanje ljudskog dostojanstva.

Ostaje da se vidi da li će ovogodišnji Prvi maj prerasti u nešto više od jednodnevnog protesta, možda – početak novog društvenog koncenzusa koji će menjati naš mentalitet i praksu sa ciljem solidarnosti svih radnika i radnica u borbi za dostojanstven, siguran i odgovoran život svih građana i građanki.