Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Boraveći u internacionalnoj umetničkoj rezidenciji u mestu neobičnog naziva Ii, u blizini grada koji je ove godine Evropska prestonica kulture (OULU, EPK 2026), imala sam priliku da pišem u jednoj posve neobičnoj lokalnoj biblioteci u kojoj se može sedeti i boraviti čak i van redovnog radnog vremena, a gde se, osim knjiga, može iznajmiti i, recimo, čamac. Takvi prostori jasno pokazuju koliko su u nordijskim zemljama biblioteke zamišljene kao širi društveni i zajednički resurs, a ne samo kao mesta za pozajmljivanje literature.

Na severu Finske, u regionu Severne Ostrobotnije, na ušću reke Iijoki u Botnički zaliv, nalazi se opština Ii — mesto koje nosi najkraće ime u Finskoj, jedno od najkraćih i u svetu. Sa oko 9.800 stanovnika Ii je primer male zajednice koja snažno ulaže u kulturu, obrazovanje i održivi razvoj. Mesto je domaćin međunarodnog bijenala ART Ii, posvećenog ekološkoj i skulpturalnoj umetnosti, i ima ambiciju da postane jedna od prvih zajednica bez otpada i bez upotrebe fosilnih goriva.

U tom kontekstu posebno mesto zauzima opštinska biblioteka Ii, koja već decenijama funkcioniše kao važno kulturno i društveno središte. Zgrada biblioteke izgrađena je 1985. godine i, pored bibliotečkih aktivnosti, redovno se koristi i za umetničke izložbe i kulturne programe. Biblioteka je deo regionalnog sistema OUTI biblioteka, koji povezuje opštine u širem području Oulua i omogućava zajednički fond, razmenu građe i digitalne usluge.

Biblioteka Ii raspolaže odeljenjima za decu i odrasle, referentnom zbirkom, čitaonicom, kao i posebnim prostorima za slušanje muzike ili čitanje bajki. Prostor  biblioteke je pažljivo organizovan kako bi odgovorio različitim potrebama korisnika, od najmlađih, preko stidentata i istraživača, do najstarijih sugrađana.

Tradicija duga više od jednog i po veka

Biblioteka Ii osnovana je još 1859. godine, a sa radom je počela početkom 1860. Prvobitno je bila smeštena u parohijskom domu, dok su se sredstva za nove knjige prikupljala putem lokalnih inicijativa i dobrovoljnih priloga. Tokom svoje istorije biblioteka je menjala lokacije i pratila razvoj zajednice a usluge u udaljenijim i ređe naseljenim delovima opštine obezbeđuju se putem pokretne biblioteke Akseli, koja redovno obilazi seoske škole i vrtiće, donoseći korisnicima knjige i obrazovne materijale.

Samouslužna biblioteka i savremeni modeli rada

Jedna od važnih odlika biblioteke Ii jeste samouslužni model, koji korisnicima omogućava pristup biblioteci i van redovnog radnog vremena. Uz važeću OUTI karticu biblioteke i lični PIN kod, moguće je ulaziti u prostor, pozajmljivati i vraćati knjige, koristiti računare, čitaonicu novina i bežični internet, čak i kada nema zaposlenih u biblioteci.

Tokom samouslužnih sati korisnici sami vode računa o prostoru, a bezbednost je obezbeđena video-nadzorom. Ovaj model posebno je važan u manjim sredinama, jer produžava dostupnost biblioteke i prilagođava se svakodnevnom ritmu zajednice.

Pristupačnost i inkluzija

Biblioteka Ii posebnu pažnju posvećuje pristupačnosti i jednakom pristupu znanju. Članarina je za sve korisnike besplatna, a prostor je prilagođen osobama sa invaliditetom, sa pristupačnim ulazima, toaletima i podesivim pultovima. Dostupna su pomagala poput lupa i naočara za čitanje, a psi pomagači su dobrodošli.

Biblioteka sarađuje i sa nacionalnom bibliotekom Celia, koja proizvodi i distribuira knjige u audio-formatu i na Brajevom pismu za osobe koje zbog bolesti ili invaliditeta ne mogu da čitaju štampani tekst. Korisnicima je omogućeno i korišćenje Celia onlajn servisa za slušanje audio-knjiga.

Za one koji nisu u mogućnosti da lično dođu u biblioteku, dostupna je i kućna dostava knjiga, namenjena starijim osobama i onima sa zdravstvenim poteškoćama.

Biblioteke i obrazovanje u Finskoj

U Finskoj biblioteke imaju centralnu ulogu u društvu i obrazovanju. One nisu samo mesta za pozajmljivanje knjiga, već javni prostori učenja, rada i susreta. Više od polovine stanovništva aktivno koristi biblioteke, a bibliotečka mreža tesno je povezana sa obrazovnim sistemom, razvojem čitalačke pismenosti i digitalnih veština.

Finski model zasniva se na ideji da je pristup znanju osnovno javno pravo. Biblioteke su besplatne, lako dostupne i finansirane od države i lokalnih samouprava, uz snažnu podršku Ministarstva obrazovanja i kulture. Ovakav sistem često se navodi kao jedan od ključnih razloga visokog nivoa funkcionalne pismenosti i poverenja u javne institucije u Finskoj.

Mali grad, velika ideja

U mestu sa samo dva slova u imenu, biblioteka Ii pokazuje kako jedna lokalna institucija može biti mnogo više od prostora za knjige. Ona je produžetak obrazovanja, kulturni centar, mesto susreta i primer kako se znanje i kultura mogu učiniti dostupnim svima – bez obzira na veličinu mesta ili udaljenost od velikih gradova.