Piše: Iskra Lj. Marin //

Mnoge od nas demokratija asocirana glasačke kutije, parlament ili javne debate. Međutim, društvena stvarnost nas iznova podseća da se demokratija uči, osvaja i vežba tamo gde je najživlje –  u porodici, školi, fakultetu, na poslu, u zajednici koja ne želi da bude pasivna publika i preuzima odgovornost za svet oko sebe.

Upravo transformacija iz nemog posmatrača u aktivnog učesnika osnova je svake demokratske svesti. A pravo učenje demokratije zapravo se dešava u našim mikro-prostorima – za porodičnim stolom, u kancelariji ili u komšiluku. Živimo u kulturi paralelnih monologa bez mnogo prostora da se sasluša drugi. Demokratska kultura počinje svesnom odlukom da sagovorniku pružimo prostor bez potrebe da ga zbog toga diskreditujemo ili odbacimo.

Ako su ulični protesti makro-poligon građanske pismenosti, onda su naši svakodnevni rituali mesta gde se ta pismenost testira. Podela obaveza u domaćinstvu, ravnopravno planiranje budžeta sa partnerom ili donošenje zajedničkih odluka na sastanku kućnog saveta predstavljaju prave ispite demokratičnosti. Umesto autoritarnog nametanja rešenja ili potpunog povlačenja iz apatije, demokratski život zahteva stalno i aktivno učešće. Kada preuzmemo odgovornost za komad zajedničkog prostora, bilo kroz uređenje parka ispred zgrade ili kroz podršku kolegama na poslu, mi zapravo energiju demokratije ugrađujemo u tkivo društva.

Demokratski habitus možemo pretvoriti u ličnu svakodnevnu higijenu kroz kritičko preispitivanje informacija. Moramo sumnjati u prve vesti i proveravati izvore pre nego što formiramo stav. Istovremeno, u svakodnevnim konfliktima sa prijateljima ili saradnicima, umesto pristupa u kom jedna strana mora trijumfovati, vredno je tražiti rešenja koja uvažavaju potrebe svih, uz posebnu pažnju prema onim glasovima u našem okruženju koji su utišani ili neprimećeni.

Demokratija se živi kroz svest da naši mali, svakodnevni izbori direktno oblikuju svet oko nas. A promena počinje onda kada pojedinac odbije ulogu nemog posmatrača i zakorači u akciju.

Kada sledeći put dobijemo priliku da reagujemo na nepravdu u svom neposrednom okruženju, setimo se da je upravo to trenutak u kojem se demokratija živi.