Piše: Art portal //

Od 10. juna do 30. avgusta u White Cube Bermondsey galeriji u Londonu može se pogledati izložba Back Again, jedna od najupečatljivijih ovogodišnjih izložbi savremene umetnosti. Posvećena poslednjoj stvaralačkoj fazi Georga Bazelica (Georg Baselitz, 1938–2026), pionira nemačkog neoekspresionizma, postavka je ujedno i jedna od poslednjih koje je umetnik sam osmislio tokom poslednjih meseci svog života, tako da predstavlja oproštaj i zaokružuje značajnu umetničku karijeru dugu više od šezdeset godina.

Back Again slavi i istorijski značajnu, višedecenijsku saradnju između umetnika i galerije White Cube. Tokom godina ova saradnja dovela je do niza izložbi koje su preispitivale način na koji savremena publika posmatra sliku: A Confession of My Sins (2024 – Bermondsey), Sofabilder / Sofa Pictures (2022 – Hong Kong), Darkness Goldness (2020 – Mason’s Yard) i Mrs Lenin and the Nightingale (2009 – Mason’s Yard).

Naslov izložbe, preuzet sa jedne od Bazelicovih poslednjih slika, označava povratak u doslovnom i metaforičkom smislu. Na monumentalnim novim delima na platnu i papiru umetnik se vraća motivima koji su obeležili njegov vizuelni univerzum – orlu, tragičnoj figuri Heroja i svojoj dugogodišnjoj muzi, supruzi i životnoj saputnici Elke Krečšmar.

„Elke i ja sami smo sebi analitičari. Naš beskrajni razgovori o prošlosti podsećaju na dva ostarela majmuna koja jedno drugom prebiraju buve iz krzna“, kaže Elke. (Georg Bazelic, 2014).

Izloženi radovi nastali su od 2024. do 2025. godine, kada je Bazelitcovo zdravlje bilo ozbiljno narušeno. Budući da više nije mogao stajati pred štafelajem, kompletan opus stvorio je iz invalidskih kolica, slikajući na platnima položenim na pod. Izložba je zato i dokaz njegove kreativne energije do samog kraja života a pokazuje i nove vizuelni diskurs kroz upotrebu crnog tuša i akrila na monohromatskim, zlatnim pozadinama.

Georg Bazelic

Georg Bazelic rođen je kao Hans-Georg Kern 1938. godine u Dojčbazelicu (Deutschbaselitz), u Saksoniji, oblasti koja je kasnije postala deo DDR-a. Pošto je 1957, nakon drugog semestra studija slikarstva na Akademiji za likovnu i primenjenu umetnost u Istočnom Berlinu, izbačen sa studija zbog „političke nezrelosti“, te iste godine prelazi na Akademiju umetnosti u Zapadnom Berlinu gde i završava studije 1962. godine. Upravo tokom tog perioda uzima prezime Bazelic, prema mestu svog rođenja.

Okretanje sveta naglavačke

I onima koji su njegove slike slučajno videli na internetu kao i onima koji poznaju savremenu umetnost, Bazelic je najprepoznatljiviji po radikalnoj odluci da svoje motive slika naglavačke – postupku koji je postao jedno od ključnih obeležja njegove umetnosti, počev od 1969. godine pa sve do njegovih poslednjih radova izloženih u galeriji White Cube.

Inverzijom slike Bazelic je svoje slikarstvo oslobodio ograničenja primoravajući posmatrače da prestanu da se usredsređuju na ono što je prikazano a da pažnju usmere na boju, formu, teksturu… Takođe, želeo je da stvori vizuelni nemir, da onemogući gledaocu da pasivno posmatra sliku s idejom da će se njegovo oko boriti da „ispravi“ motiv, što će stvoriti intenzivan dijalog sa platnom.

Budući da više nije mogao stajati pred monumentalnim platnima, Bazelic je slikao odozgo, krećući se u invalidskim kolicima oko svojih radova. Zbog toga su perspektiva i osjećaj za prostor u njegovim poslednjim radovima drugačiji. Takođe, umesto da skriva drhtanje ruku i fizičku slabost, on ih koristi kao alat. Potezi četkicom nemaju oštrinu iz 1970-ih,  sada izgledaju kao krhki, nestajući tragovi. Likovi njegove supruge Elke ili ranjenih heroja izgledaju poput duhova ili rendgenskih snimaka.

Izložba Back Again, koja je još jedan od razloga koji ovog leta privlači ljubitelje savremene umetnosti u London, ostaje svedočanstvo o umetniku koji nije prestao da se menja – čak i na samom kraju života.

Na izložbi se može pogledati i video-intervju s Bazelitcom koji daje direktan, intiman uvid u umetnikovo emotivno stanje dok je stvarao svoje poslednje radove a pošto je otvorena samo dva meseca nakon Bazelicove smrti, Back Again neizbežno izaziva emotivne reakcije. Snažno je odjeknula i među publikom i među kritikom: jedni u njoj vide odbranu čistog slikarstva, dok drugi naglašavaju kako je umetnik u samu materiju slike i energiju poteza svesno upisao iskustvo starenja, telesne krhkosti i prolaznosti.