Art Box portal //

Izložba We Who Remain – Sámi Art in Focus, koja je na programu Muzeja savremene umetnosti Kiasma u Helsinkiju do 6. septembra, predstavlja jednu od najsveobuhvatnijih predstavljanja savremene umetnosti Sami naroda. Okupljajući radove više od dvadeset samijskih umetnika i umetnica sa područja Sápmi, koje se prostire kroz Finsku, Švedsku i Norvešku, izložba pruža snažan uvid u istoriju, identitet, otpornost i umetnički izraz ovog autohtonog naroda severne Evrope.

Izložbu zajednički organizuju muzej Kiasma i Sámi Museum Siida, a ideja kustoskinje Petre Laiti bila je da posetioci upoznaju samijski identitet onako kako ga predstavljaju sami Sami. Tako umesto pogleda spolja, postavka We Who Remain u prvi plan stavlja  autohtone glasove i iskustva, otkrivajući bogatstvo samijske kulture, ali i dugotrajne posledice kolonizacije, asimilacije i istorijskih nepravdi.

Na izložbi su predstavljeni radovi autora kao što su: Siri Baggerman, Tomas Colbengtson, Gabriel Engberg, Marja Helander, Rose-Marie Huuva, Berit Marit Hætta, Johdet x Pirak, Márjá Karlsen, Hans Ragnar Mathisen, Britta Marakatt-Labba, Joar Nango, Outi Pieski, Katarina Pirak Sikku, Raisa Porsanger, Jorma Puranen, Máret Ánne Sara, Eveliina Sarapää, Hilde Skancke Pedersen, Katarina Spik Skum, Lena Stenberg, Lada Suomenrinne, Arvid Sveen, Tapio Tapiovaara, Nils-Aslak Valkeapää, Niillas Holmberg i Pekka Aikio.

Ko su Sami?

Sami su autohtoni narod severne Evrope čija je domovina Sapmi postojala je mnogo pre nastanka nordijskih nacionalnih država Norveške, Švedske, Finske, kao i Rusije. Ovaj narod pripada široj porodici autohtonih naroda Arktika, a njihova tradicionalna kultura zasniva se na ribolovu, lovu, uzgoju irvasa, sakupljanju plodova prirode i posebnoj tradiciji samijskih rukotvorina po imenu duođi.

Najveći deo radova sa izložbe We Who Remain – Sámi Art in Focus u Kiasmi nastao je između 2000-ih i 2020-ih godina, uz nekoliko koji potiču iz sedamdesetih godina prošlog veka. Tokom tih decenija Sami zajednica vodila je kontinuiranu borbu za pravno priznanje u nordijskim državama, kulturno samoopredeljenje i veću međunarodnu vidljivost.

„Suprotnosti su stalno prisutne u savremenoj samijskoj umetnosti. Zato izloženi radovi prenose senzibilitet i emocionalnu dubinu života ovog naroda, ali istovremeno otkrivaju sile koje su nas očvrsnule i oblikovale u ljude koji opstaju. Za posetioce koji pripadaju narodu Sami, oni odražavaju samopoštovanje naše zajednice, njene radosti i tuge. Za finsku publiku nude autentično viđenje samijskog života“, objašnjava kustoskinja izložbe Petra Laiti.

Izložba koja je usmerena ka pomirenju

Završni izveštaj finske Komisije za istinu i pomirenje sa Sami narodom, koji je u decembru 2025. godine predat Vladi Finske, Sami i Skolt Village parlamentu, sadrži 68 preporuka za unapređenje položaja Sami naroda i podseća na odgovornost Finske kao države koja je nastala na domovinama dva naroda. U kontekstu toga da je pažnja usmerena na sprovođenje tih preporuka u konkretne mere „ova zajednička izložba predstavlja novi oblik saradnje koji bi mogao dodatno da se razvija između Finaca i Sami naroda“, kaže Petra Laiti.

Direktorka Kiasma muzeja, Kiira Miesmaa, ističe da savremena umetnost stvara prostor za različite narative i daje glas onima koji su predugo ostajali nečujni. „Izložba jedan je od načina da se stvori prostor za Sami glasove. Veoma me raduje što je možemo predstaviti u saradnji sa Sami Museum Siida i kustoskinjom Petrom Laiti“, navodi Miesmaa.

Direktorka Sami Museum Siida, Taina Máret Pieski, ističe da je od posebnog značaja to što upravo Helsinki ugošćava ovako obimnu izložbu savremene samijskeumetnosti. „Savremena Sami umetnost i duođi danas doživljavaju svojevrsnu renesansu i privlače veliko međunarodno interesovanje. Veoma mi je drago što je Kiasma prihvatila naš predlog za saradnju, čime nam je omogućeno da predstavimo pažljivo odabranu selekciju radova iz Siide, u Sapmi“, kaže Pieski.

Petra Laiti ukazuje i na širi politički kontekst: „Iako Arktik danas privlači nezapamćenu globalnu pažnju, položaj ljudi koji tamo žive ne poboljšava se nužno. Ključna pitanja, uključujući prava na zemlju i eksploataciju prirodnih resursa, rizikuju da ostanu u senci rasprava povezanih sa NATO-om. Ti izazovi podjednako pogađaju autohtone narode Arktika, kao što su Sami i Inuiti, zbog čega je još važnije da se naše priče ispričaju i da se naš glas čuje.“

Kakve priče stoje iza izloženih radova

Jedna od umetnica zastupljenih na izložbi je Katarina Pirak Sikku, čija umetnička praksa, kako to ističe Sanna Hirvonen, istražuje tugu, identitet, etničku pripadnost i moć kroz prizmu istorijskih nepravdi.

„Verujem da smo svi obeleženi istorijskim događajima koji su zadesili Sami narod. Nosimo sa sobom tiho nasleđe prethodnih generacija“, kaže autorka.

U fotografskoj seriji Dollet (Grasp) umetnica se pojavljuje odevena u tradicionalnu samijsku nošnju, dok svoje lice uokviruje metalnim instrumentom za merenje — istim tipom instrumenta koji je korišćen tokom ekspedicija iz oblasti rasne biologije sprovedenih na severu Švedske dvadesetih godina prošlog veka.

Ona godinama istražuje istoriju rasne biologije u Švedskoj proučavajući arhivsku građu. Naime, početkom dvadesetog veka pseudonaučne teorije koje su čovečanstvo delile na hijerarhijski uređene rase bile su široko prihvaćene širom Evrope, uključujući i nordijske zemlje. Švedski Državni institut za rasnu biologiju, osnovan 1922. godine, sprovodio je istraživanja nad Sami stanovništvom koja su podrazumevala merenje tela, lobanja i crta lica, kao i fotografisanje ljudi bez odeće.

Pirak Sikku je obišla mesta na kojima su ta istraživanja sprovođena i fotografisala ih. Takođe je pronašla i ljude koji su bili podvrgnuti tim merenjima i zabeležila njihova svedočenja.

„Može li se tuga nasleđivati?“, pita se umetnica koja u svojim radovima simbolično postavlja i sebe u poziciju ljudi koji su nekada bili tretirani kao objekti naučnih istraživanja.

Još jedan upečatljiv rad predstavlja Márjá Karlsen, koja je u Kiasmu donela uspravni razboj zajedno sa radom u nastajanju — rátnu, jednim od najstarijih poznatih oblika tradicionalnih samijskih rukotvorina duođi.

Karlsen je istovremeno umetnica i duojar (majstor tradicionalnih samijskih rukotvorina), iako nije odrasla učeći ovu veštinu. Kako sama kaže, potiče iz porodice koja je bila „u velikoj meri asimilovana“ u norvešku kulturu.

„Izgubili smo većinu naših duođi tradicija“, kaže autorka koja gotovo sve faze izrade obavlja sama — od pranja i bojenja vune do predenja niti — prateći tradicionalne postupke koji zahtevaju mnogo vremena, znanja i posvećenosti.

Za Karlsen, a to primećuje i Sanna Hirvonen, ponovno usvajanje veština izrade tradicionalnih rukotvorina predstavlja čin otpora.

„To je kao da kažemo: ‘Ne, niste uspeli da nas izbrišete. Mi smo i dalje ovde!’“, kaže umetnica koja veoma često tradicionalno rukotvorstvo transponuje u čin aktivizma.

„Duođi nosi ljubav i energiju Sami zajednice. Kada smo u kriznim situacijama i protestujemo, ono nam daje snagu i utehu.“

Zanimljivo je da je na ovoj izložbi Karlsen odlučila da predstavi ne samo gotov tekstil već i sam razboj, budući da je, kako sama kaže, ,,Sam proces stvaranja jednako važan kao i konačni rezultat“.

„Duođi predstavlja našu zemlju, jezik, pretke, porodicu i buduće generacije.“