Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Pojava majice sa printom i tekstom BOGDANKA POZNANOVIĆ MARINKO SUDAC © 2026. u Zari, na kojoj je fotografija umetničke akcije Bogdanke Poznanović (1930–2013) Srce – predmet iz 1970, posebno u kontekstu Dana zaljubljenih, ponova otvara pitanja u vezi sa ulogom, prezentacijom i recepcijom (savremene) umetnosti u svakodnevnom životu.

S jedne strane, ovako nešto je (ako je suditi po društvenim mrežama) privuklo pažnju dela umetničke javnosti budući da umetnički rad izlazi iz galerijskog i muzejskog prostora i postaje dostupan široj publici na jedan nespecifičan način. Možemo to posmatrati tako da majica, kao nosilac umetničkog izraza, omogućava interakciju i sa publikom koja inače ne bi upoznala rad Bogdanke Poznanović. I da taj način umetnost dobija novi kanal komunikacije i postaje deo popularne kulture, čime se ruši klasičan koncept „elitističke“ umetnosti.

S druge strane, ovako nešto nosi i rizike. Prvo, prenošenje dela u komercijalni proizvod simplifikuje ga na modni predmet, a komercijalizacija umetnosti često sužava prostor za diskusiju i interpretaciju jer odevni predmet, kao nosilac „posrednog“ iskustva, ne pruža istu mogućnost introspektivnog susreta kao originalni rad.

Treće, majica sama po sebi može funkcionisati kao umetnički predmet, prostor za intervenciju i konceptualni diskurs, u skladu sa namerom samog autora/ke, ali to ovoga puta nije slučaj.

Međutim, majica koja se pojavila u Zari jeste prilika da se osvrnemo na to ko je bila Bogdanka Poznanović i o kakvom je njenom radu reč.

Bogdanka Poznanović, multimedijalna umetnica, kustoskinja i profesorka na Akademiji umetnosti univerziteta u Novom Sadu bavila se intermedijskim istraživanjima i radom u proširenom polju umetnosti. Značajno je uticala na svoje okruženje i među prvim je našim umetnicama koja se bavila akcijama, umetnošću u javnom prostoru, mejl-artom, knjigama umetnika, instalacijama i video-umetnošću kao novim, konceptualnim kategorijama. Inicirala je uvođenje obaveznog predmeta Teorija oblika i prostora sa vizuelnim istraživanjima na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao i Vizuelnog studija za intermedijalna istraživanja. Zajedno sa suprugom Dejanom Poznanovićem, prevodiocem i jedno vreme urednikom časopsa Polja, učestvovala u formiranju i osnovanju početne koncepcije novosadske Tribine mladih a u svom potkrovlju u Novom Sadu osnovali su i atelje DT2o, prostor prepun knjiga, časopisa, slika, muzike, gde se svakodnevno okupljala novosadska alternativna umetnička scena.

 

Fotografija njenog rada Srce – predmet iz 1970, godine predstavlja akciju tokom koje su objekat u obliku simbola srca od stiropora, obloženog crvenom plastičnom folijom s ugrađenim metronomom podešenim na 76 otkucaja u minutu, prijatelji Bogdanke Poznanović nosili od Varadinskog mosta do galerije Tribine mladih u Novom Sadu. ,,Bila je to komunikacija sa gradom, ljudi su komentarisali, učestvovali…’’, sećala se Poznanović povorke koja je pratila Srce do galerije Salona Tribine mladih.

Pojava komercijalizacije umetničkih dela nije nova: Endi Vorhol svoje radove koristio na posterima, majicama i proizvodima, čime je njegova umetnost postala deo popularne kulture. Kejt Haring je razvio praksu prevođenja svojih radova u primenjive formate – od odeće i torbi do plakata i komercijalnih proizvoda – čime je svesno pomerao granicu između visoke umetnosti i popularne kulture. Džef Kuns (Jeff Koons) je poznat po tome da koristi logiku luksuznog tržišta, limitiranih edicija i brendiranja kao sastavni deo svoje umetničke strategije. Slično njemu, japanski umetnik Takaši Murakami (Takashi Murakami) nedavno je sarađivao sa modnim brendom Louis Vuitton, koji je kreirao torbe i odeću sa Murakamijevim prepoznatljivim motivima.

Komercijalizacija umetnosti danas je gotovo standardna praksa, posebno kroz muzejske šopove, u kojima se umetnička dela svesno pojednostavljuju i prevode u format suvenira. Reprodukcije slika na šoljama, torbama, čarapama, magnetima ili majicama postale su uobičajen deo muzejske ekonomije i strategije popularizacije kulture. Taj mehanizam je opšteprihvaćen iako on umetnost prilagođava logici potrošnje. U tom smislu, majica sa umetničkim radom nije izuzetak, već nastavak prakse u kojoj se umetnost pretvara u predmet upotrebe, poklon ili modni dodatak, sa svim prednostima veće vidljivosti, ali i rizikom gubitka složenosti i kritičkog potencijala.

Podsećamo!

Fotografije koje predstavljaju umetničku akciju Bogdanke Poznanović pod nazivom Srce – predmet iz 1970. mogu se do 1. marta pogledati u MSUV u Novom Sadu na izložbi InterMediaArt čija je autorka kustoskinja dr Sanja Kojić Mladenov na kojoj je predstavljen dosadašnji rad Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost MSUV.

Više o izložbi možete čitati OVDE.

Knjigu pod nazivom Kako razumeti novu umetničku praksu (ilustrovani srpsko-engleski vodič za mlade kroz novosadsku novu umetniču praksu), u kojoj možete nešto više čitati o Bogdanki Poznanović, objavio je 2021. KEC Art Box. Više o knjizi možete pronaći OVDE.