Art Box portal //

Pietà Borivoja Adaševića obuhvata književnu zaostavštinu Borivoja Adaševića, i to onaj njen deo koji pripada tzv. lepoj književnosti (proza, drame, poezija). Pietà ima 276 strana i u njoj su objavljeni rukopisi za koje nismo ni slutili da postoje!

Zajedno sa izvesnim brojem tekstova koji su u najširem smislu esejističkog žanra (zahtevaju posebno izdanje koje će, planiramo, doći nakon ovog), tekstovi u ovoj knjizi izašli su na svetlo dana u tri navrata: 1) u junu 2019. godine, uvidom u memoriju piščevog tableta; 2) tokom rada na zbirci priča Adieu, Belgrade, u avgustu 2020. godine i 3) čitanjem Adaševićeve fleš memorije sa USB stika koji je bio u njegovom džepu u trenutku smrti, a nakon toga pohranjen sa ostalim ličnim stvarima u njegovoj kući sve do onog trenutka kad je porodica bila spremna da pogleda šta se nalazi na njemu, a to se desilo na petogodišnjicu piščeve smrti. Tako je izranjanje na svetlost dana trajalo od juna 2019. do sredine januara 2024. godine.

Tekstovi su grupisani u tri žanrovske celine (proza, drame i lirska pesma) poštujući hronologiju ili približnu hronologiju njihovog nastanka. Najstariji je datiran na 5. septembar 1992. godine, a hronološki poslednji je od 18. jula 2018. To je raspon od 26 godina! Rani i zreli Adaševićevi radovi na jednom mestu!

Najobimniji deo knjige i njeno najveće blago čine Adaševićeva pisma iz vojske (1993–94) tadašnjoj devojci, Jasni. Objavljena su pod uredničkim naslovom „Dobro došla očima svojim na redove ove” (citat iz pisma).

Služenje vojnog roka u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, u kasarni Majevica u Novom Sadu, bilo je bolno razdoblje za mladića osetljive umetničke duše, a postaje još bolnije kada u kasarnu stigne vest da mu je preminuo otac. Tegobne dane, nedelje i mesece u prostoru depresivne vojvođanske ravnice ožalošćeni sin doživljava kao boravak u kazamatu ili logoru. Pošto se iz tog prostora ne može fizički pobeći, devetnaestogodišnji vojnik okreće se pisanju, pre svega pisanju pisama devojci. Sva su sačuvana. Ima ih 62. Pisma se u knjizi nalaze u proznom odeljku jer predstavljaju pre neku vrstu intimne, egzistencijalističke proze u epistolarnoj formi, poput romana od dnevničkih zapisa o patnji duše i tela, nego klasičnu ljubavnu prepisku.

Odmah uz Pisma stoji delo proisteklo iz njih, kojem će autor dati naslov „Pietà”, a po izlasku iz armije pokloniće ga Jasni Lalović, kojoj danas možemo zahvaliti što je tri decenije i pisma i „Pietu” i još nekoliko tekstova, brižljivo čuvala, budući uverena da čuva nešto vredno.

„Pietà” je prvo ozbiljno Adaševićevo književno delo, sastavljeno od trideset numerisanih proznih fragmenata lirski intoniranih i dva pisma na kraju. U 12. fragmentu piše: „Napisaću knjigu. Zvaće se Pietà.” Ideju za takav naslov Adašević je dobio čitajući Kestlerovo Pomračenje o podne. I u kasnijim radovima osvrće se na motiv pijete – i ikonički i metaforično kroz motive tuge i žalosti, ali i melanholije. Otuda naslov ovoj knjizi.

„Pietà” na italijanskom jeziku znači sažaljenje, žaljenje, pobožnost, smernost, samilost, milosrđe, saučešće (od latinskog pietas – osećanje dužnosti, pobožnosti), a istovremeno je i naziv umetničkog dela koje prikazuje Bogorodicu kako oplakuje mrtvog sina.

U odeljku proze još je jedanaest izvanrednih tekstova, kojima je pridruženo i šest majstorskih ultrakratkih formi sa fejsbuka.

U nekoliko priča nalaze se tragovi geneze najbolje Adaševićeve priče i jedne od najboljih u srpskoj književnosti – „Dosijea 64” – iz poslednje knjige objavljene za piščeva života, Iz spiskova prećutanih stvari (2018).

Posebno otkriće u Adaševićevom opusu čine tri dramska teksta (dve su radio-drame) – od kojih su dva, nažalost, nedovršena. U Beleškama, uz jednu od drama, zapisano je i neobično svedočanstvo o pomalo nadrealnom događaju u Novom Sadu, juna 2017. godine.

Na samom kraju, kao jedan od lirskih stubova ove knjige, nalazi se pesma „Balada francuskih ljubavnika“.

Knjigu je priredila Sandra Urban, koja je napisala neophodna objašnjenja u fusnotama i u Beleškama koje prate ove tekstove.

Na samom kraju knjige – „O ljubavi i umiranju” – Post festum napisan rukom Jasne Lalović, januara 2019.

Na naslovnoj strani nalazi se rad vizuelnog umetnika Dragana Vojvodića, koji je uradio i dizajn korica.

Štampa Artprint media DOO Novi Sad.

ODLOMAK

O autoru