Art Box portal //

U svetlu tragičnih događaja, poput pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu koji je odneo 16 nevinih života, zajedno sa studentskim i učeničkim blokadama te masovnim studentskim i građanskim protestima, ekofeminizam nije (i ne treba da bude) primarna tema u Srbiji. Ipak, to je tema koju ćemo sigurno istraživati u budućnosti, jer osnažuje borbu za jednakost, pravdu i održivost, koja nam je neophodna kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou.

Šta je to ekofeminizam?

Termin ekofeminizam datira iz 1974. godine i rada Feminizam ili smrt francuske feministkinje Francoise d’Eaubonne. Zasniva se na ideji da su potčinjavanje prirode i potčinjavanje žena blisko povezani. Propituje na koji način kapitalistička ekonomija i patrijarhat utiču na ugnjetavanje i eksploataciju žena i prirode.

Ideju da se povežu borba za ženska prava i pitanje životne sredine, kritikovale su i feministkinje i ekološki aktivisti i aktivistkinje smatrajući da je reč o skretanju pažnje sa specifično ženskih pitanja i simplifikovanom izjednačavanju žene sa prirodom.

Predstavnici i prihvaćenost

Jedna od najistaknutijih ekofeministkinja Vandana Shiva ističe da je destruktivno ponašanje prema prirodi rezultat neprepoznavanja međusobne povezanosti ljudi i prirode.

Wangari Maathai, koja je 2004. postala prva afrička žena dobitnica Nobelove nagrade za mir, osnovala je Pokret zelenog pojasa 1977. godine, zasadivši preko 30 miliona stabala u Keniji i drugim afričkim zemljama.

Ekvador je 2008. godine prvi u svetu priznao prava prirode u svom Ustavu, a Bolivija je 2012. donela Zakon o Majci Zemlji, koji prirodi daje jednaka prava kao i ljudima.

U kakvoj su ekofeminizam i demokratija vezi?

Budući da oba koncepta istražuju pitanje jednakosti, pravde i održivosti, evo nekoliko zajedničkih tačaka:

Pravo na učešće: Ekofeminizam naglašava važnost uključivanja različitih glasova, posebno žena i marginalizovanih zajednica, u donošenje ekoloških i društvenih odluka. To je u duhu demokratskih principa koji podrazumevaju participaciju svih građana u političkom procesu.

Pravednost i jednakost: Ekofeminizam propituje vezu između eksploatacije prirode i društvene nepravde, smatrajući da su ekološki problemi često isprepleteni s pitanjima roda, klase i rase. Ovaj pristup zahteva demokratizaciju resursa i priključivanje marginalizovanih grupa, što je u vezi s demokratijom koja teži pravednom društvu.

Održivost: Demokratija se povezuje s održivim razvojem, gde se zahteva ravnoteža između ekonomskih, društvenih i ekoloških potreba. Ekofeminizam doprinosi toj ravnoteži oslanjajući se na jedinstvene perspektive koje prepoznaju važnost prirode kao kolektivnog dobra koje treba očuvati.

Otpor protiv autoritarizma: Ekofeministkinje često se protive autoritarnim politikama koje ne uzimaju u obzir ljudska prava ili prava prirode. Ekofeminizam promoviše modele saradnje i zajedničkog donošenja odluka, što je u suprotnosti s centralizovanim i autoritarnim vlastima koje ignorišu potrebe zajednica.

Širenje demokratije: Ekofeminizam može poslužiti kao alat za širenje demokratskih vrednosti, podstičući kritičko mišljenje o postojećim sistemima moći i otvorajući prostor za alternativne pristupe koji uključuju održive prakse i poštovanje prema prirodi.

Povezanost između ekofeminizma i demokratije ukazuje na potrebu za integracijom ekoloških i društvenih prava, osnažujući društvo ka sveobuhvatnijim i pravednijim rešenjima za izazove s kojima se suočavamo.