Piše: Merima Aranitović //

Iako mi već nekoliko dana na stolu stoji Jedna žena Ani Erno (Annie Ernaux, 1940), ovaj vikend je bio u znaku njenog Događaja, takođe u izdanju Štrik-a. Iako je autorka dobitnica Nobelove nagrade za književnost, nisam za nju čula sve to sada. A trebalo je jer su njene teme istinske ženske, feminističke, nekad brutalno iskrene, kao što je i u ovom kratkom, ali upečatljivom romanu opisala jedan jedini događaj – abortus.

Tražimo jednakost sa muškarcima, a ne možemo da dobijemo ni pravo na svoje telo. Kada se desi neželjena trudnoća, mušakrac nastavlja svoj život najčešće bez ikakvih konsekvenci. Ni jedan zakon ne kaže da bi muškarac trebalo da bude sankcionisan jer je imao odnos bez zaštite, ili što je otac nerođenog deteta, ili što ne podržava partnerku i time je dovodi u situaciju da mora sama da se suoči sa zdravstvenim, socijalnim, ekonomskim izazovima koje trudnoća nosi.

Čitava roman je u stvari priča o tri meseca. Erno piše fikcionazilovanu autobigrafiju. Studentkinja književnosti, prva iz svoje porodice koja je upisala fakultet, ostaje u drugom stanju nakon odnosa sa partnerom s kojim nije posebno bliska. Priča koja sledi jeste priča mnogih žena koje ne žele ili ne mogu da budu majke u datom trenutku, i žele da abortus obave na mestu gde bi to bilo jedino primereno, a to je u okviru zdravstvenog sistema. Ali, zakon im to ne dozvoljava. Lekari su nemoćni kao i one. Ako lekar obavi abortus gubi licencu, ako žena ne abortira, nema pravo na slobodu izbora. Jedini izbor su bapski recepti ili ilegalne ordinacije ,,stvoriteljki anđela“.

Činjenica da određene države u 21. veku vraćaju zakon o zabrani abortusa, poražavajuća je za čovečanstvo. Za žene, koje koliko god se trudile da se barem izbore za jednakost sa muškarcima a ne mogu da preskoče ni taj jednostavni stepenik – pravo na izbor. Kako onda da očekujemo da se iz statusa jednakosti, izdignemo iznad muškaraca, ako smo to svojim radom, trudom, talentom zaslužile?

,,Danas znam da su mi to iskušenje i ta žrtva bili potrebni da imam decu. Da pristanem na to nasilje reprodukcije u mom telu i sad i ja postanem prolaz za buduće generacije.

Završila sam s pretočavanjem u reči onoga pto mi izgleda kao celovito ljudsko iskustvo života i smrti, vremena, morala i zabrane, zakona, iskustvo koje je od početka do kraja prožiuvljeno kroz telo.

Izbrisala sam jedino osećanje krivice koje sam ikada imala u vezi sa tim događajem – to što mi se desio i što ništa nisam uradila povodom toga. Poput dobijenog i protraćenog dara….

I možda je pravi cilj mog života samo ovaj: da moje telo, moji osećaji i moje misli postanu pisanje, što će reći nešto razumljivo i opšte, pri čemu će se moj život potpuno rastvoriti u glavama i životima drugih“, piše ani Erno u Događaju.

Ovaj roman je sa francuskog na srpski jezik prevela Olja Petronić. Sjajno.

O autorki:

Ani Erno je francuska književnica, rođena 1940. godine u Normandiji. Rođena je u radničkoj porodici, prva je koja je završila fakultet. Studirala je u Ruanu i Bordou. Završila je modernu književnost. Napisala je preko trideset knjiga, a svet književnosti ulazi 1974, romanom  Les Armoires vides. Dobitnica je mnogih književnih nagrada. Arno piše o klasnim podelama, ženskom pitanju, feminizmu. Njeno najpoznatije delo je Les Annes koje prikazuje francusko društvo od kraja Drugog svetskog rata do kraja 20. veka. Delo je ovenčano nagradama: ,,Margaret Diras“, ,,Fransoa Morijak“, ,,Strega“. Nobelovu nagradu za književnost je dobila 2022. godine.