Piše: Merima Aranitović //

Nakon što je prošle godine izdavačka kuća OceanMore u Hrvatskoj objavila „Potop“ višestruko nagrađivanog književnika Damira Karakaša, roman, koji je sam autor opisao kao knjigu „o mladosti, ljubavi i traganju za snovima“, 2024. godine objavljuje beogradski LOM. „Potop“ je po obimu kratak roman, ali od čitalaca traži apsolutnu posvećenost. Karakaš piše čistim jezikom, njegov stil pisanja je jasan, lišen suvišnih reči, a svaka stranica ispunjena je poetskim slikama svakodnevnog života i scenama piščevog sanjarenja. Rečenice i forma dovedeni su do savršenstva i čitaocu ne preostaje ništa drugo do da čita sporo i da se posveti svakoj napisanoj reči.

Roman započinje citatom nemačkog pisca Volfganga Borherta: „Prepoznao sam jedan cvet, jedan žuti maslačak. Bio je to jedan mali, žuti maslačak.“ Ovaj citat odmah uvodi čitaoca u bolnu epizodu pripovedačevog mladalačkog traganja za ljubavlju i stabilnošću.

Karakaš piše o ratu, porodici, ljubavi, bolima koje mladost nosi. Bez poznavanja autorove biografije, ovo bi mogao biti bilo koji rat, bilo koji grad, bilo koji mladić, što daje posebnu draž romanu.

Roman je podeljen na četiri celine koje ostavljaju određene momente nerazjašnjenim, poput sećanja iz sna. Ova struktura dodatno pojačava efekat romana, čineći ga jedinstvenim iskustvom čitanja.

„U Potopu, pak, pokušavam pisati o potrazi za nekim svjetovima koji više ne postoje, a koji su opet negdje duboko u nama, to su i svjetovi koji stvaraju metafore“, izjavio je Damir Karakaš u intervjuu za Tportal.

Glavni lik „Potopa“, mladić koji istovremeno doživjava ljubav i rat, dve večite teme, „u raskoraku je sa svetom iz kog potiče i kojem stremi“ a njegova priča postaje sveopšta priča o potrazi za identitetom. Karakaš izuzetno vešto prikazuje ovu borbu, te je zbog toga i utisak koji roman na nas ostavlja intiman i emotivan.

„Otrgnem jabuku, brzo je oglođem, ogrizak bacim u šumu; onda hodajući za ocem, malo-pomalo, pomislim kako je naš odnos moguć samo u nasilju, kao u ratu, kada se povezuju ljudi koji u miru nikad ne bi mogli biti zajedno; idem i privikavam se na tu misao, zatim kroz drveće, kao u snu, čujem neke glasove; otac stisnute čeljusti kaže: Zapamtit će kad su dirnul u našu familiju!, piše Damir Karakaš u „Potopu“.

Kao inspiraciju u pisanju ovog romana, Karakaš pored vlastite biografije i Like, koja je najčešće mesto radnje njegovih romana, ističe akvarele Karla Sirovija i muziku Glena Gulda, knjige Marine Cvetajeve, Danila Kiša i Albera Kamija.

,,Potop“ je roman koji nas osvaja svojom dubinom, emotivnošću i veštinom pripovedanja dokazujući da je Karakaš  jedan od najznačajnijih regionalnih pisaca, čije delo ostavlja snažan utisak i inspiriše na razmišljanje o životu, ljubavi i ljudskoj prirodi.