Od 6. do 9. maja, 61. Venecijansko bijenale umetnosti (9. 5 — 22. 11. 2026), koje je već nedeljama u centru kontroverzi, otvara se za stručnu javnost. Glavna kustoskinja Kojo Kou (Koyo Kouoh), prva Afrikanka imenovana na tu poziciju u istoriji Bijenala, preminula je neposredno pre predstavljanja koncepta U molskim ključevima (In Minor Keys). Izložba se realizuje prema njenom kustoskom planu, ali u kontekstu savremenih društveno-političkih okolnosti problem umetničke neutralnosti postaje jedno od ključnih pitanja ovog izdanja. Zbog toga su i devet dana pre zvaničnog otvaranja članice žirija Venecijanskog bijenala podnele kolektivnu ostavku.

U MOLSKIM KLJUČEVIMA

Organizatori Bijenala su, u dogovoru sa porodicom preminule kustoskinje, odlučili da se kustoski projekat U molskim ključevima (In Minor Keys) realizuje onako kako ga je preminula kustoskinja osmislila i definisala, sa ciljem da se ,,njene ideje i rad koji je razvijala sačuvaju, unaprede i dalje šire.“

Koncept U molskim ključevima stavlja fokus na „manju brzinu”, niže harmonije i zvuk i poziva na usporavanje i meditativno iskustvo.

OBIM IZLOŽBE I UČEŠĆA

Na 61. Međunarodnoj izložbi umetnosti, koja se tradicionalno održava u Đardinima i Arsenalu, uz brojne nacionalne paviljone i prateće izložbe širom Venecije, biće predstavljeno 100 nacionalnih učešća i 31 prateći događaj.

Sedam zemalja prvi put učestvuje na Bijenalu umetnosti: Republika Gvineja, Republika Ekvatorijalna Gvineja, Republika Nauru, Katar, Republika Sijera Leone, Savezna Republika Somalija i Socijalistička Republika Vijetnam. El Salvador takođe prvi put učestvuje sa sopstvenim paviljonom.

VERNISAŽ I NAGRADE

Vernisaž za stručnu javnost se održava 6, 7. i 8. maja, dok su ceremonija dodele nagrada i inauguracija planirane u subotu 9. maja 2026. godine, što će, sudeći po tome da je žiri podneo ostavku, biti modifikovano.

Zlatni lav za životno delo ove godine neće biti dodeljen, jer Kojo Kou nije stigla da ga finalizuje.

ŽIRI I OSTAVKE

Takođe, devet dana pre otvaranja članice žirija Venecijanskog bijenala podnele su ostavku zbog učešća Rusije, prvi put od početka rata u Ukrajini. U kratkom saopštenju žiri je naveo da ostaje pri ranijoj odluci da za nagrade ne razmatra zemlje „čiji su lideri optuženi za zločine protiv čovečnosti“, među kojima su Rusija i Izrael. Zbog toga će o Zlatnom lavu odlučivati publika.

UČESNICI I KUSTOSKI KONCEPT

Na izložbu je pozvano 110 učesnika, među kojima su pojedinačni umetnici i umetnice, umetnički parovi, kolektivi i organizacije vođene od strane umetnika koji dolaze iz različitih geografija i regiona, koje je Kou birala ,,vodeći računa o rezonancama, afinitetima i mogućim ukrštanjima praksi, čak i kada su geografski udaljene“. Posmatrajući umetnike iz Salvadora, Dakara, San Huana, Bejruta, Pariza ili Nešvila, ona je nastojala da „pokaže kako se njihova inventivnost, materijalna istraživanja i vizionarske ideje povezuju sa drugim praksama u istovremenosti.” U tom smislu, In Minor Keys proširuje njenu relacijsku geografiju susreta sa umetnicima tokom života.

KONCEPTUALNI MOTIVI IZLOŽBE

Kouoh je identifikovala više konceptualnih motiva koji oblikuju izložbu, a to su: svetilišta, procesije, škole, odmor i performansi.

Među inspiracijama koje je Kouoh navodila nalaze se i romani Beloved Toni Morison i Sto godina samoće Gabrijela Garsije Markesa, „koji istražuju granice svetova i vremena kroz magijski realizam koji produbljuje emocionalno iskustvo.”

,,Svetilišta“ propituju antimonumentalne pristupe lend artu i skulpturi, istraživanje mesta i zajednice, često u prostorima kolektivnog sećanja i shvatanje umetnost kao procesa koji prevazilazi objekat.

Motiv procesije, inspirisan karnevalskim praksama i afro-atlantskim okupljanjima, podrazumeva participaciju, a ne posmatranje. Po toj logici, umetničke prakse dovode u pitanje arhive i kanone, reinterpretiraju simbole i razgrađuju dominantne narative kroz istorijske i spekulativne pristupe.

„Škole“ funkcionišu kao lokalno ukorenjeni, ali transnacionalni ekosistemi učenja i razmene, zasnovani na saradnji, autonomiji i društvenoj odgovornosti, izvan tržišnih pritisaka.

Teme plantaže, kolonijalizma, ekoloških katastrofa i geološkog pamćenja provlače se kroz radove koji promišljaju traumu i njene tragove. Kreolski vrt i dvorište postaju prostori odmora, ali i simboličke regeneracije. Izložba otvara prostor za usporavanje, kontemplaciju i senzorno iskustvo, umesto enciklopedijskog preopterećenja.

Program performansa stavlja telo u centar kao prostor znanja, pamćenja i političkog otpora.

U Đardinima će biti izvedena procesija pesnika inspirisana projektom Poetry Caravan iz 1999. godine, kada je Kou sa devet afričkih pesnika putovala od Dakara do Timbuktua. Performans je posvećen sećanju na nju i otvara prostor za poeziju, usmenu tradiciju i zajednički ritual govora, u duhu griota kao prenosilaca znanja i kolektivnog pamćenja.

INSTITUCIONALNI I POLITIČKI KONTEKST

Na žalost, početkom 2026. umetničku scenu pogodila je i vest o smrti nemačke umetnice Henrike Nauman, koja u okviru nacionalnog paviljona predstavlja Nemačku zajedno sa Sung Tieu. Ove okolnosti doprinose atmosferi u kojoj je početak Bijenala obeležen izostankom ključnih akterki.

Predsednik Fondacije Bijenala Pjetranđelo Butafuko, italijanski novinar i javni intelektualac sa ranijim političkim angažmanom, imenovan krajem 2023. godine od strane vlade Đorđe Meloni, dodatno je skrenuo pažnju na političku dimenziju institucije.

Posebnu tenziju izazvalo je ponovno uključivanje ruskog paviljona, prvi put nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine. Odluka je izazvala reakcije Ukrajine, Evropske unije i značajnog dela umetničke zajednice, kasnije i reakciju stručnog žirija, uz optužbe da se Bijenale time dovodi u zonu političke legitimizacije konflikta.

Organizatori, s druge strane, insistiraju na modelu „otvorene institucije“ koja „ne funkcioniše kroz isključenja ili cenzuru umetnosti i kulture”. Bijenale, kao i sam grad Venecija, kako to stoji na zvaničnom sajtu Bijenala, „ostaje prostor dijaloga, otvorenosti i umetničke slobode, podstičući razmenu između naroda i kultura, uz trajnu nadu u prestanak sukoba i stradanja.”

Pre nego što su članice međunarodnog žirija 61. Bijenala (Solanž Farkas, Zoi Bat, Elvira Džangani Ose, Marta Kuzma i Đovana Zaperi) podnele ostavku, objavile su da će Rusiji i Izraelu uskratiti mogućnost dobijanja nagrada za najbolji paviljon i najboljeg umetnika. Nakon njihove ostavke Fondacija Bijenala je saopštila da će promeniti proceduru dodele nagrada i da će posetioci moći da odluče ko će osvojiti prestižnu nagradu Zlatni lav, a da će se ona doneti nakon zatvaranja Bijenala.

Ukrajinske vlasti su još početkom marta pozvale organizatore Venecijanskog bijenala da ne dozvole učešće Rusije koje bi bilo prvo od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Premijerka vlade Italije je izjavila da „odluka o ruskom paviljonu nije odluka koju deli vlada”, da „ona takvu odluku ne bi donela”, ali i da je Bijenale autonomna institucija, a predsednik Bijenala „izuzetno sposoban čovek”.

Potpredsednica Evropske komisije je 10. marta upozorila da će EU reagovati ako Venecijansko bijenale ne povuče odluku da dozvoli Rusiji učešće, a Međunarodni krivični sud je izdao naloge za hapšenje vođa Izraela i Rusije zbog ratnih zločina. Takođe, Evropska komisija je 23. aprila saopštila da je obavestila organizatore Venecijanskog bijenala o nameri da obustavi subvenciju od dva miliona evra jer su dozvolili otvaranje paviljona Rusije.

Pre ostavke članica žirija, ministar kulture Italije je objavio da zbog učešća Rusije neće ići na pretpremijeru Bijenala i svečano otvaranje, a nakon toga je poslao inspektore ministarstva da ispitaju da li je učešće Rusije „usklađeno sa postojećim režimom sankcija”.

Slične debate otvorene su i na nivou drugih nacionalnih paviljona, uključujući Izrael i Sjedinjene Američke Države, čime se dodatno naglašava preplitanje umetničkih i geopolitičkih narativa u ovom izdanju Bijenala.

LOKALNI KONTEKST

Na lokalnom nivou, izbor predstavnika Srbije izazvao je otpor i negodovanje u značajnom delu stručne javnosti zbog nedovoljno transparentne procedure i kriterijuma selekcije, kao i ocena da odabrani umetnik ne dolazi iz polja savremene umetničke prakse, zbog čega se njegov rad ocenjuje kao nerelevantan za učešće na manifestaciji takvog međunarodnog značaja.

UMETNOST I GEOPOLITIKA

Kao što je već rečeno, Međunarodni žiri 61. Bijenala umetnosti podneo je ostavku zbog odluke organizatora da dozvoli učešće Rusije. Nakon toga Fondacija Bijenala je saopštila da će promeniti proceduru dodele nagrada i da će posetioci moći da odluče ko će osvojiti prestižnu nagradu Zlatni lav, a nagrada će se doneti nakon zatvaranja Bijenala.

U takvom kontekstu, Bijenale 2026. funkcioniše kao prostor u kojem se sve teže razdvajaju umetnost, institucije i geopolitika, dok pitanje umetničke neutralnosti postaje jedno od njegovih centralnih teorijskih i institucionalnih polazišta.

S tim u vezi Bijenale umetnosti organizuje tri večernja događaja pod nazivom Biennale of the Word / Dissent and Peace, posvećena promišljanju i raspravi o temi mira. Ovi susreti, koji su dostupni samo uz poziv, biće održani 6, 7. i 8. maja od 19 do 20 časova u Sali dele Kolone, i pružiće priliku za slušanje i dijalog sa nekim od najuticajnijih glasova savremene kulturne scene.

Tokom tih večeri, Ka Đustinian neće biti domaćin uobičajenih koktel prijema za učesnike pretpremijera.

U sredu 6. maja gost predavač biće Aleksandar Sokurov, ruski reditelj i filmski autor koji spada među najuticajnije stvaraoce na svetskoj sceni, poznat po delima snažnog građanskog angažmana i istorijske refleksije, dok će u četvrtak 7. maja govoriti Suad Amiri, palestinska spisateljica i arhitektkinja čiji rad povezuje sećanje, identitet i svakodnevni život u zonama konflikta.