Izložba Nine Todorović donosi novu seriju radova Isijavanje kroz dekonstrukciju, u kojoj se monumentalni betonski zidovi Grdeličke klisure pretvaraju u simbol urušene infrastrukture i sablasnog pejzaža, otvarajući prostor za ekološka, sociološka i psihološka čitanja.

„Serija radova Isijavanje kroz dekonstrukciju, koja se još razvija, kroz motiv potpornih zidova Grdeličke klisure, bavi se opštim pitanjima infrastrukture koja se urušava, prirode koja propada ali ne dozvoljava repetitivnim brutalističkim formama da ostanu u prvobitnom stanju već sukcesivno postaju betonski pačvork koji se neprekidno transformiše, dok se okolni pejzaž  neumitno pomera i dekonstruiše. Podsetnik je na sva lažna obećanja aktuelnog vladajućeg sistema, na novo doba i rekonstrukciju, ali koja je krenula u pogrešnom smeru, te taj ,,napredak“ isijava iza betoniranog brda koje se suprotstavlja pokušajima obuzdavanja i pripitomljavanja. Radovi prikazuju sablasnu zemlju, opustošenu zlom, u repetitivnom glitch-u, što je naglašeno i u video-radovima, koji u slojevima prikazuju samo zidove i sistematično brišu tragove prirode, dok se na kolažima pojavljuje i motiv purgatorijuma, što predstavlja dugotrajni lični utisak umetnice da već dugo, kao društvo, prolazimo kroz čistilište bez nade da iz njega izađemo. Ova serija radova predstavlja nastavak ciklusa Dnevnik diskontinuiteta“, ističe sama autorka.

,,U video-radovima i kolažima iz ciklusa Isijavanje kroz dekonstrukciju kao osnovni vizuelni motiv pojavljuju se ogromni betonski potporni zidovi za zaustavljanje klizišta na putu kroz Grdeličku klisuru. Robusne beživotne strukture brutalističke ekspresije podsećaju na distopijsku verziju pročelja hrama egipatske kraljice Hatšepsut. Nina Todorović dekonstruiše i rekonstruiše video-snimke, frejmove i fotografije, stvarajući u radovima formalne i konceptualne odnose koji komuniciraju s publikom njena utiske, stanja i emocije“, ističe kustoskinja Ivona Fregl napominjući da ,,video-radove čine transparentni slojevi ubrzanih video-snimaka koje je umetnica napravila mobilnim telefonom dok se kretala auto-putem kroz Grdeličku klisuru. Postprodukcija video-zapisa se zasniva na provlačenju snimaka i frejmova kroz glič-generator, efektu ogledala i tehnici mise en abyme u kojoj snimak ekrana koji prikazuje video sadrži snimak ekrana koji prikazuje video… i tako dalje, u vidu beskonačne rekurzije „ekrana u ekranu“. Radovi predstavljaju „pogled u dubinu“ i refleksije intimnog doživljaja umetnice. U snimcima nema ljudi, samo betonske strukture i priroda; i to malo života u vidu prirode (drveća) nestaje, Nina Todorović ga zatamnjuje, eliminiše iz snimka i zamenjuje prazninom ili umnoženim i ubrzanim prikazima mizanscena betonskih struktura. Likovnost video-radova se zasniva na brutalističkoj ekspresiji – sirov, izložen beton sa vidljivim tragovima oplate geometrijskih oblika i robusnom anti-estetikom koja akcentuje ponavljajuće module pravougaonih i kvadratnih formi funkcionalnih elemenata stubova, greda i rampi dočarava neravnopravan odnos prirode i betona. Radovi asociraju na „novo doba“, „rekonstrukcije i izgradnje“ ne(dovoljno)uspešno izvedene, tako da je „napredak“ oličen u pačvorku betoniranog brda uvek u opasnosti od urušavanja usled dejstva sila prirode koju bezuspešno pokušava da zauzda i ukroti.“

Izložba se otvara 07. 5.2026. u 19:30 časova dok će umetnički kafe biti realizovan 14. 5. 2026. u 20 časova.