Preporuka Art Box portala//

U kontekstu ciklusa: Čitajmo žene pisce! Art Box portal preporučuje najnoviju knjigu Ognjenke Lakićević (Booka, Beograd, 2026), zbirku poezije pod naslovom Zamalo me je oteo mrak.

Ognjenka Lakićević je rođena u Beogradu, i članica alternativnog benda Autopark, koji postoji od 2000. godine.

Autorka je nekoliko zbirki poezije: Ispod stepeništa, Ulubljenja, Ljubavna pisma Guglu i Vodič kroz požare,  u kojima se profilislala kao autorka koja se bavi preciznom analizom savremenih odnosa, otuđenosti i emocionalnih pritisaka modernog života.

Njena poezija  se ne oslanja na tradicionalne pesničke metafore ni na akademsku zatvorenost, već na direktan, razgovorni ton i jezik. Zbog te specifične neposrednosti i refleksije na savremeni život, njene knjige već godinama imaju vernu i brojnu publiku.

zene mojih godina

prvo pozovu muža

kad se nešto desi

kad čuju taj sigurni glas

zabrinutost se rastvara

poput šumećeg aspirina

gledam u suve sigurne dlanove

ja sam

svoj nežni pouzdani muž

(Ognjenka Lakićević, ŽENE MOJIH GODINA)

U njenoj najnovijoj zbirci Zamalo me je oteo mrak, na čijem se početku nalazi uvodni tekst Marka Tomaša, introspekcija je povezana s propitivanjem društvenog konteksta (opsesija društvenim mrežama, kult mladosti, simulakrum realnosti, agresija u javnom prostoru, opšti gubitak empatije i dr). U pitanju su stihovi u kojima bi mnogi mogli da se prepoznaju jer lično korespondira sa kolektivnim, ali iako autorka piše o onome što joj je važno (i što je lično pogađa), ne očekuje identifikaciju ,,na prvu loptu“. Tako da ovu poeziju u isto vreme mogu čitati oni koji se nužno ne prepoznaju u perspektivi lirskog subjekta jer, kako Ognjenka, pokušava da ,,piše o onome što je veće od nje same“.

žene konačno vraćaju svoja prava

kako se u to uklapaju

previsoke jagodice, edematozne usne

glatka čela bez tragova briga

tu nešto nije u redu, biti bez tragova briga,

piše u svojoj najnovijoj zbirci pesama Ognjenka Lakićević.