Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Kada se pomene biblioteka u Helsinkiju, većina najpre pomisli na Oodi – modernu centralnu biblioteku koja izgledom podseća na brod. Pored knjiga, prostora za čitanje i istraživanje, ona nudi restorane, kafiće, digitalne radionice, studije za snimanje i sl. Međutim, ukoliko tragate za mestom koje više liči na scenografiju za istorijski film nego na savremeni kulturni centar, put će vas odvesti do Nacionalne biblioteke Finske (Kansalliskirjasto).

Dok Oodi simbolizuje budućnost bibliotekarstva, Nacionalna biblioteka Finske predstavlja njegovo pamćenje. Najstarija i najveća akademska biblioteka u zemlji čuva ne samo knjige, već i istoriju finske kulture i izdavaštva. Ono što je posebno važno jeste podatak da su vrata ove institucije potpuno otvorena svima i to besplatno – studentima, istraživačima, piscima, ali i turistima koji žele da upoznaju jedno od najlepših starih zdanja Helsinkija.

Njena unutrašnjost smatra se remek-delom evropskog klasicizma. Glavnu zgradu, završenu 1845. godine, projektovao je  arhitekta Karl Ludvig Engel, oblikujući prostor u kojem mermerni stubovi, freske na plafonu i  čitaonica pod kupolom stvaraju atmosferu dostojnu poznatih i starih evropskih biblioteka.

Osamnaest metara ispod zemlje, uklesana u steni, nalazi se svojevrsna „pećina knjiga“ tako da, zajedno sa nadzemnim prostorima, biblioteka raspolaže sa čak stotinu kilometara polica namenjenih čuvanju bibliotečke građe.

Kao čuvar finskog nacionalnog identiteta, ova institucija danas skladišti oko tri miliona knjiga, časopisa, mapa, postera, rukopisa i druge građe. Zahvaljujući zakonu o obaveznom primerku, svaki štampani naslov objavljen u Finskoj od 1488. godine nalazi svoje mesto upravo ovde, čineći ovu zbirku i jednim od svedočanstva kulturne istorije zemlje.

Istovremeno, biblioteka ne ostaje zarobljena u prošlosti. Ona digitalizuje svoje fondove, omogućavajući korisnicima širom sveta da pretražuju i koriste veliki deo građe putem interneta. Kroz saradnju sa bibliotekama, muzejima i arhivima u Finskoj i inostranstvu, uspešno spaja tradicionalnu ulogu čuvara kulturnog nasleđa sa zahtevima savremenog digitalnog doba.

Biblioteka je otvorena za posetioce od ponedeljka do petka a pre ulaska u čitaonice potrebno je ostaviti torbe i jakne u besplatnim ormarićima na ulazu, isključiti zvono na telefonu i prihvatiti tišinu koja je danas, pa čak i u Finskoj, pravi luksuz.

Ukoliko biramo između Oodija i Nacionalne biblioteke Finske nije pitanje koja je biblioteka bolja, već kakvo mi to iskustvo tražimo. Oodi je dinamičan javni prostor u kojem su knjige u ambijentu savremene kulture, arhitekture, tehnologije i svakodnevnog života grada. Onima kojima prija društvo drugih ljudi, raznovrsni sadržaji i mogućnost da između nekoliko pročitanih stranica popiju kafu ili ručaju, Oodi će sasvim sigurno biti pravi izbor.

Nacionalna biblioteka Finske, s druge strane, ostaje jedno od retkih mesta mesta za one koji bi da uživaju u tišini i ozbiljno se posvete istraživačkom radu.