Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Desilo se da su tokom vremena biblioteke za mene postale ono što se ne preskače — bez obzira na to da li se u nekom mestu zadržim kratko ili u njemu duže radim i boravim. London nije bio izuzetak. Britanska biblioteka (The British Library) bila je jedno od onih mesta koje sam jednostavno morala da vidim — bez obzira na sve muzeje savremene umetnosti, galerije i planove, između ostalog i zato što sam znala da se u njenom bibliotečkom fondu nalaze i neki moji tekstovi. U ustanovi koja kontinuirano sistematski prikuplja i čuva publikacije autora i autorki iz celog sveta, to nije neuobičajen podatak, ali je za mene bio dodatan razlog da je posetim.

Nacionalna biblioteka Ujedinjenog Kraljevstva jedna je od najvažnijih svetskih istraživačkih institucija. Posle Kongresne biblioteke u Vašingtonu, druga je najveća biblioteka na svetu i čuva više od 150 miliona bibliotečkih jedinica: retke knjige, ukrašene rukopise, audio i video zapise, časopise, novine i fotografije, od kojih su neke stare i do 4.000 godina.

Ako govorimo u brojevima, u njenim zbirkama može se pronaći: 13,5 miliona štampanih i elektronskih knjiga, 310.000 rukopisnih svezaka, 60 miliona patenata, 60 miliona novina, više od 4 miliona mapa, preko 260.000 naslova naučnih časopisa, 7 miliona zvučnih zapisa, 8 miliona poštanskih markica, kao i više od 500 terabajta sačuvanih podataka u okviru UK vrb arhive.

„Ako biste gledali pet predmeta svakog dana“, navode na zvaničnom veb-sajtu biblioteke, „bilo bi vam potrebno više od 80.000 godina da vidite celu našu kolekciju.“

Ono što ovu instituciju čini posebno zanimljivom jeste i način na koji je građa organizovana i dostupna. Pristup čitaonicama i istraživačkim prostorima moguć je uz besplatan Reader’s Pass, koji se izdaje svakom punoletnom posetiocu. U tom smislu, biblioteka funkcioniše kao retka velika nacionalna institucija koja zadržava princip javnog pristupa znanju — bez obzira na akademski status, profesiju ili poreklo.

Posebno je zanimljiv i način organizacije fonda — knjige nisu raspoređene po klasičnom Djuvijevom sistemu, već prema veličini, jeziku i učestalosti korišćenja, što u depoima stvara neočekivane susrete različitih oblasti.

Zgrada biblioteke izgrađena je od oko 10 miliona ručno pravljenih cigli. Arhitekta Kolin Sent Džon Vilson, nekadašnji mornarički oficir, u dizajn je uneo brojne nautičke reference tako da zgrada, posmatrana iz određenog ugla, podseća na brod. Na gornjem nivou nalazi se i 3D model koji dodatno otkriva ovu arhitektonsku ideju.

Unutrašnji detalji takođe su u vezi sa motivom knjige: rukohvati su presvučeni kožom inspirisanom uvezima knjiga. Prepoznatljivi King’s Library Tower — stakleni toranj u središtu zgrade — čuva ličnu biblioteku kralja Džordža III, za koju je još Džordž IV insistirao da ostane „celovita i odvojena“ u posebnom prostoru. Izračunato je da bi, ako bi neko čitao jednu knjigu dnevno iz Kraljeve biblioteke, bilo potrebno 219 godina da pročita celokupnu zbirku.

Zgrada sama po sebi sadrži brojne neobične detalje — od fosila u kamenu starog više miliona godina, do umetničkih instalacija Entonija Gormlija na platou ispred biblioteke.

Ispod glavne biblioteke nalazi se pet nivoa podruma u kojima je smešten najveći deo fonda. Ovi prostori se spuštaju do 24 metara ispod zemlje — što odgovara zgradi od osam spratova — i dosežu dubinu sličnu liniji podzemne železnice Viktorija, koja prolazi paralelno sa njima. Međutim, oko 70% bibliotečkog fonda smešteno je u drugom depozitu u Jorkširu pa se bibliotečke jedinice premeštaju između lokacija u skladu sa zahtevima čitalaca.

U  podrumima Britanske biblioteke nalaze se radionice za restauraciju i sistemi za čuvanje građe, uključujući automatsko gašenje požara.

U kolekciji se čuvaju izuzetno retki predmeti: 2.000 godina stara školska sveska iz Egipta, radni sto Džejn Ostin i njene naočare, pramen kose Persija Šelija i njegov pepeo, viljuška za podešavanje tona koju je koristio Betoven, snimak glasa Florens Najtingejl…

Biblioteka ima i izuzetno razvijenu digitalnu infrastrukturu: njene digitalne kolekcije premašuju 1 petabajt podataka, što odgovara gotovo 3,5 godine neprekidnog HD video materijala. Svake godine biblioteka pribavi oko 8 kilometara novih knjiga, dok više od 1,5 miliona predmeta godišnje bude korišćeno u čitaonicama.

Kao nacionalna biblioteka, Britanska biblioteka dobija i obavezni primerak svake publikacije iz Ujedinjenog Kraljevstva i Irske, što godišnje znači više od pola miliona novih fizičkih i digitalnih jedinica. Izračunato je da, nakon što se naruči, potrebno je između 6 i 15 minuta da predmet iz zbirke stigne u čitaonice. Mreža transportnih traka, nalik onima na aerodromima, može da isporuči i do 3.000 predmeta dnevno.

Ali, Britanska biblioteka nije samo arhiv. U njenom unutrašnjem prostoru ne nalaze se samo čitaonice i istraživački stolovi, već i čitav niz sadržaja kao što su kafići i restorani, koji bibliotečki prostor transformišu i u mesto odmora, a ne samo čitanja, rada i prolaska. U prizemlju se nalazi i knjižara, sa kustosiranim izborom knjiga i publikacija i suvenire.

Ulazak u zgradu, korišćenje čitaonica i pristup izložbama nisu privilegija, već svačije pravo — uz besplatan Reader’s Pass koji je, uz prijavu, dostupan svakom odraslom posetiocu. Prostor biblioteke je osmišljen tako da se u njemu može ostati ceo dan: otvorene zone za rad, izložbeni prostori i stalne postavke brišu granicu između institucije i svakodnevice jer se znanje ne posmatra kao kategorija izolovana od svakodnevnog života.

U čitaonicama ove biblioteke sede i sedeli su mnogi anonimni posetioci, ali i slavni istraživači, pisci i različite javne ličnosti – kako u novije vreme, tako i u prošlosti. Čak je i Lenjin podneo zahtev za „čitalačku kartu“  koristeći pseudonim Jakob Rihter da bi sakrio svoj identitet od ruskih vlasti. Na neki način, taj mali birokratski dokument — Reader’s Pass — postao je i moj suvenir iz Londona: dokaz da sam i sama nakratko bila deo jednog takvog književnog i bibliotečkog konteksta.

* Ciklus tekstova o bibliotekama na Art Box portalu možete čitati OVDE.