Intervju vodila Sara Stojev //

Jubilarni 30. Nišvil džez festival zvanično je započeo svoj glavni program u četvrtak 15. jula na Niškoj tvrđavi. Ove godine je spisak izvođača izazvao veliko uzbuđenje među publikom. Među sjajnim izvođačima na glavnoj Earth/Sky bini Brooklyn Funk Essentials svojim zapaženim nastupom privukao je našu pažnju.

Brooklyn Funk Essentials već više od tri decenije donose zvuke fanka. Artur Bejker i Lati Kronlund osnovali su grupu ranih 90-tih u Bruklinu, stvarajući fuziju funka i svih žanrova koje je njujorška scena u to vreme nudila. Članovi benda, osim Latija, menjali su se tokom godina a zvuk benda i njegova jedinstvenost je evoluirala. Bend je do sada izdao sedam albuma, a svaki od njih je drugačiji od prethodnog, u tematici, melodiji ili žanru.

Na dan njihovog nastupa na Nišvil džez festivalu imali smo priliku da razgovaramo sa Latijem Kronlundom (gitara, bas), Desmondom Fosterom (gitara i glavni vokal) i Alison Limerik (glavni vokal) o njihovoj karijeri, albumima i kreativnom procesu.

Bend je osnovan ranih 90-tih u Njujorku, u vreme kada su svi žanrovi koje uključujete u svoju muziku bili u usponu, a njujorška scena postavljala te trendove. Kako biste opisali to vreme i muzičku scenu? Kako se Brooklyn Funk Essentials uklopio u sve to?

Desmond: Mnogi muzičari su dolazili iz različitih delova grada, tako da smo imali primese džeza, fanka, R&B-a, hip-hopa, poezije, repa i dr. Bilo je savršeno za to vreme.

Bend je tokom godina menjao sastav. Kako održavate koherentan zvuk dok inkorporirate nove uticaje?

Alison: Mislim da je za to zaslužan Lati. Bio je to njegov originalni koncept zajedno sa Arturom Bejkerom. On je centar stvaranja, produkcije i izbora muzičara. Lati je kao glavna figura u fantastičnom cirkusu. I ponekad, kad je potrebno, on preuzima kontrolu, trenira sve lavove, tigrove i medvede. Mi, naravno, doprinosimo, ali sve je to pod njegovim šatorom, pod njegovom idejom. Mislim da je koncept na početku bio vrlo labav jer je sve počelo kao ideja, a onda su se uključili drugi umetnici, muzičari i izvođači. Tada se verovatno formirao zvuk benda koji je Lati kasnije prepoznao kao suštinski. On je, uprkos tome što su se muzičari menjali, kao i uprkos različitim periodima i uticajima, i periodu kada je nastao album u Turskoj, uspeo da sve zadrži u okvirima sopstvene vizije.

Da li se Latijeva uloga promenila tokom godina, posebno kada su se priključili novi članovi?

Alison: Mislim da jeste. Imao je ljude koji su bili muzički direktori, i oni su uticali na to kako pesme zvuče, posebno uživo. U ovoj poslednjoj postavi benda, sve je svedeno na najosnovnije, esencijalno. I dalje je to Brooklyn Funk Essentials, jer Lati je uspeo da zadrži isti muzički ukus kroz nas i kroz muziku. Mi se staramo da donosimo funk, muzičari su zapanjujući. Obožavam da radim sa ovom grupom ljudi i sa svima koji su učestvovali u pravljenju albuma. Kada sviramo uživo, ponekad imamo dodatne udaraljke ili trubače. Ali, da, Lati održava tu jedinstvenost.

Šta biste rekli da je jedinstveno u vašem zvuku koji traje decenijama?

Desmond: Mislim da je to uticaj svakoga od nas koji dolazimo iz različitih žanrova. Svi imamo različita iskustva. Alison je pevačica i spisateljica, većinom smo pevači i svirači. Tako Alison vodi, a mi zajedno donosimo kosmopolitski zvuk koji uključuje rege, pa i pank.

Alison: Možemo svirati pank ako želimo. U stvari, imamo pesme koje postaju veoma pankerske. Mislim da to činimo. Ali, da, to je okupljanje muzičara i uživanje jednih u drugima što publika primećuje. Ljudi nam kažu da uvek izgledamo kao da se zabavljamo na bini, a to je zato što se zaista zabavljamo. To nam je zaista važno.

Fank se često povezuje sa energičnim nastupom. Kako prenosite energiju vaših nastupa uživo na studijske snimke?

Alison: Veliki deo našeg poslednjeg albuma smo snimili uživo. Započeli smo tim. Obično se prvo napiše pesma, pa neko snimi jedan deo, pa neko drugi, i tako nastane pesma. Ali ovoga puta, želeli smo da prenesemo osećaj svirke uživo na album, pa smo odlučili da to uradimo u studiju. Pevala sam u kontrolnoj kabini, jer nije poželjno da vokali prodiru u snimanje bubnjeva, pošto sve ostalo može ići direktno. Ali, kada ljudi sviraju zajedno, osećaj se menja. Tako da je svaki snimak jedinstven. Svi osećaju dinamiku pesme u isto vreme. Ne moraš kasnije da prilagođavaš, da razmišljaš o tome i onda da radiš. To se jednostavno desi organski. I tako dobiješ taj osećaj nastupa uživo na albumu.

Desmond: Jednostavno smo se okupili kao muzičari. Svi su zauzeli svoje pozicije, i samo smo odlučili da zajedno sviramo.

Alison: Tako je i napisano. Ušli smo u to umesto da neko donese pesmu. Pa, bilo je pesama koje su došle na taj način. Imam ideju, i onda neko drugi doda svoju ideju. Ali, onda se zajedno doradi, odluči se gde će ići delovi za trube, gde će vokali, i sve to menja pesmu i utiče na nju. Tako dobijemo nešto što je novo, ali i veoma jedinstveno za bend kakav je sada.

Sa toliko različitih uticaja u vašoj muzici, kako birate koje elemente ćete inkorporirati u pesme?

Desmond: Ne biraš baš. To se jednostavno desi. Koji god zvuk ispliva na površinu, taj ostaje. Alison zatim piše tekst.

Alison: Huks, bubnjar, imao je ideju, imao je ritam. Predstavio ga je bendu, i počelo je da se sklapа. Onda su odlučili da im treba vokal. To je bila jedna od onih situacija gde imaš pesmu, grubu verziju pesme. Posle tog demoa, otišla sam da legnem i probudila se u 3 ujutru s pesmom koja mi je prolazila kroz glavu, i koja je morala biti napisana. Morala sam odmah da je otpevam u diktafon. Jednostavno smo u svemu tome pokazali strast. Snimili smo pesmu koja je morala biti napisana.

Svaki vaš album ima zanimljivu priču iza sebe. Kako odlučujete u kom pravcu će određeni album ići?

Lati: Prvi album je bio zanimljiv jer se desio slučajno. Mislim da je razlog zašto se on desilo to što sam oduvek sanjao da dođem u Njujork i sviram u fank bendu. Nisam namerno pokušavao to da uradim, ali pošto mi je to bilo u glavi, desilo se.

Na poslednjem albumu, imali smo vrlo čvrstu postavu. Alison je bila u njemu. Imali smo Desmonda, i tek smo pronašli Ebu, koja je tada imala 23 godine, i donela je novu, mladu energiju. Bilo je to tokom pandemije korona virusa. Koncerti su bili otkazani, pa smo samo otišli u prostoriju za probe i svirali. Svirali smo i snimili sve. Tako da se jednostavno desilo. Zato se album i zove Intuition jer je nastao intuitivno.

Od svih vaših albuma, In the Buzzbag se zaista izdvaja sa svojim bliskoistočnim melodijama i temama. Možete li nam ispričati proces stvaranja tog albuma?

Lati: Svirali smo u Istanbulu, na festivalu 1996. godine. Zvao se Istanbul Jazz Festival, slično Nišvil festivalu. Naš tonac je imao neke turske veze. Predložio je da za bis uradimo tradicionalnu tursku pesmu u fank verziji. Uradili smo dva bisa, a onda smo se vratili treći put. Nismo baš vežbali tu pesmu ali smo se vratili i odsvirali je. Ljudi su poludeli za tim, potpuno poludeli. Nakon koncerta, organizatori festivala su nam rekli: „Morate se vratiti i snimiti tu pesmu jer će biti ogroman hit“. Tako smo i uradili. Vratili smo se dve godine kasnije, i nije bila samo jedna pesma. Bio je to ceo album. Takođe su želeli da radimo s bendom koji je imao 13 članova, a nas je bilo 12. Tako da je 25 ljudi bilo u studiju u isto vreme. Nisu govorili engleski, a mi nismo govorili turski. Ali smo komunicirali kroz muziku, i tako je nastao taj album.

Šta fanovi mogu očekivati od Brooklyn Funk Essentials u narednim godinama? Da li postoji neki predstojeći projekat ili saradnja kojoj se posebno radujete?

Lati: Pa, tek smo počeli da razmišljamo o povratku u studio i snimanju novog albuma, tako da će definitivno nešto novo nastati.