Autorka: Merima Aranitović //

Gabor Mate, Kad telo kaže ne (cena skrivenog stresa)

Kontrast, Beograd, 2021

Biti bolestan u doba korone. Imati bilo kakvu drugu dijagnozu osim kovida stavlja nas u marginalizovanu grupu. Postajemo nevidljivi, neprepoznatljivi, ostavljeni za dan posle K. Svi specijalisti su već više od godinu dana ili u kovid bolnicama, ili se na kratko vraćaju na svoja radna mesta ne bi li samo zagrebali po površini svih naših bolesti. A šta se dešava kad telo kaže ne?

Krhkost sistema

Zdravstvo je na kristalnim nogama i tek  retki uspeju da prođu kroz čitav sistem – jer ovo je sada trka sa vremenom. Prvi, drugi, treći, četvrti talas i vreme mira između njih u kom svako pokušava da se pozabavi realnim, običnim životnim stvarima.

Zdravlje nacije, kao i zdravlje čitave planete je narušeno. Svi smo mi deo jedinstvenog sistema i kada jedan točkić ispadne i ostali postaju padanju skloni. Čoveka takođe treba da posmatramo kao deo tog sistem. On je sastavljen od duše i tela. Mogli bismo dodati i trojstvo u koje neke prakse ubrajaju i duh.

Odnos savremene i tradicionalne medicine prema čoveku

Kroz istoriju, medicina je čoveka posmatrala holistički – da zdrav i funkcionalan jeste kad su mentalno i fizičko telo u harmoniji. Kućni lekari su imali uvid u sveobuhvatno stanje pacijenta od uslova u kojima živi, sa kim živi, kako se hrani, čime se bavi, da li pored tela, neguje i svoju dušu, a u tome je, upravo, duhovnost često igrala i igra važnu ulogu.

Savremeni tempo života i moderna medicina više ne gledaju na osobu kao na jedinku već na niz specijalizacija, a svaka usko posmatra samo svoju sferu interesovanja. Čovek je često dehumanizovan, sveden na pacijenta (u pravom smislu te reči, na osobu strpljivu koja nije više aktivni učesnik u svom isceljenju, već samo objekat koji treba popraviti ili malo dovesti u red). I nije ovo kritika lekara pojedinačno, ne, jer sistem tako funkcioniše.

Gabor Mate – emocionalno lečenje tela

„Kad telo kaže ne„, knjiga Gabora Matea, nije delo holističkog praktičara, nekog ko je po formalnom obrazovanju u startu usmeren da čoveka posmatra sveukupno. No,  njegova praksa, između ostalog i kao kućnog lekara, iskustvo u radu sa palijantivnim pacijentima, podstakli  su ga da pokuša da pronikne u poreklo bolesti. Izučavao je niz slučajeva, tražeći vezu bolesti i mentalnog i emocionalnog stanja osobe. Sve to je na koncu rezultiralo jedinstvenom pristupom  koji Gabor Mate sada objašnjava na predavanjima, kursevima, TED govorima, kao i u svojim knjigama.

Cena skrivenog stresa

Simbolični podnaslov knjige. Pojam stresa mnogima nejasan, ali je sveprisutan u govoru svih generacija i socijalnih grupa. „U stresu sam“, čućete od učenika u školi, ali i od odrasle osobe koja oseća da nešto ne štima ali ne ume to da objasni.

Mate pokušava da dobliži ovaj pojam kako običnom čitaocu, tako i lekarima koji će vam kao savet reći – smanjite stres i u najboljem slučaju prepisati nešto za smirenje.  „Kad telo kaže ne“ je ozbiljna knjiga, napisana jednostavnim i svima razumljivim jezikom, potrepljena primerima iz kliničke prakse i objašnjenjem kako je to skriveni stres doprineo da se kod osobe razviju bolesti srca, artritis, rak, ALS, multipla skleroza i dr.  Kod svih osoba koje boluju od iste bolesti i okidači su isti ili slični.  Potisnute, skrivene emocije, prikriveni bes, strogost prema sebi, težnja ka kontrolisanju, preterana ljubaznost, vode nas na pogrešan put. Dugotrajni skriveni stres, prenapregnutost mentalnog i emocinalnog dela našeg bića dovode do toga da telo kaže ne. I da se bolest razvije.

Izboriti se za svoje pravo na zdravlje

Svako od nas je odgovoran prema sebi i za sebe. Pošto većina lekara posmatra samu bolest, ne tražeći dublji razlog njenog nastanka, ovo može biti dobar podsticaj nama da ne grebemo samo po posledicama, već da zaronimo u sebe i potražimo uzroke disbalansa. Cilj ovakvih knjiga nije da sami sebe lečimo, već da nas podstakne da sebe bolje upoznamo i da počnemo da razmišljamo izvan okvira.

Jedno od rešenja bi bilo pronaći  holističkog lekara – nekog ko razume vezu duše i tela i tako krenuti na put isceljenja. Ili, postati aktivni učesnik procesa tako što ćemo pronaći dobrog terapeuta koji će komplementarno sa fizičkim tretmanom raditi i na našim emocijama.

Nemogućnost da se dobije adekvatna nega, ili da se čak i dođe do lekara, jaz između onih koji sebi mogu da plate privatno lečenje i onih koji nemaju ni za osnovne životne potrebe, dovela je mnoge do krajnje granice gde se gubi ljudsko dostojanstvo i pravo na jednaki tretman i pristup zdravstvenom sistemu. Možda je ovo put da svako od nas barem razume mehanizme skrivenog stresa i menjajući se i radeći na sebi i svojoj sredini doprinese kako ličnom tako i globalnom smanjenju stresa i smanjenju diskriminacije i marginalizacije svih onih koji boluju od bilo koje druge bolesti osim kovida.