NIŠ ZOVE: UNDERGROUND FESTIVAL

Piše: Sara Stojev//

Da li ste čuli za alternativni muzički festival Underground koji je početkom oktobra u Niškom kulturnom centru okupio mlade bendove iz Niša, kao i publiku novog vala 21. veka, s namerom da se ponovo oživi niška muzička scena koja je svoje zlatne godine doživela u poslednjim decenijama 20. veka?

Blue Mondays_foto_Jelena Perić

Pored Gimnazije ,,9. maj”, koja je finansijskim sredstvima i opremom podržala ovaj humanitarni događaj, organizatori festivala su Jakov Živković, član grupe Blue Mondays, i Stevan Radulović, član grupe Nemir.  Na festivalu, koji je trajao dva dana, pored pomenutih, nastupale su i grupe Autonomna kontrola, Skyhook, Obluda, 557, Righel i Ehrmantraut, a novac zarađen na festivalu doniran je u humanitarne svrhe. O samom događaju, ali i o niškoj muzičkoj sceni, razgovarali smo sa organizatorom festivala i članom grupe Blue Mondays, Jakovom Živkovićem i članom grupe Skyhook, Mihajlom Stojanovićem.

Kako je došlo do ideje i realizacije festivala Underground?

Jakov: Pre dva meseca moj prijatelj i kolega Stevan Radulović i ja došli smo na ideju da organizujemo festival koji bi mladim bendovima dao priliku da nastupaju jer smo smatrali da je važno da im se, u vreme njihovog muzičkog sazrevanja, omogući prostor za stvaranje i pruži prilika da pokažu šta umeju.

Da li je postojala neka vrsta konkursa?

Jakov: Nije postojao nikakav zvanični konkurs. Mi smo pozvali bendove. Imali smo ideju da ih tematski podelimo na dva dana, međutim, odlučili smo da promenimo redosled kako bi publika oba dana imala prilikui da čuje različite žanrove.

Righel_foto_Jelena Perić

Da li naziv Underground ima nameru da referiše na aleternativnu muzičku scenu Niša?

Jakov: Underground je zapravo naziv starog kafića u Nišu. Tako da sam naziv festivala upućuje na ta stara vremena kada se i dešava novi talas, pre nekih 40 godina. Takođe, pojam underground referiše na nešto što još uvek nije videlo svetlost dana, kao što ovaj festival daje priliku još neotkrivenim bendovima da se predstave.

Koje žanrove festival podržava?

Mihajlo: Mogli smo čuti najviše postpanka, zatim i alternativnog roka, stoner roka kao što je Ehrmantraut. Nemir je bend koji je fuzija žanrova, a 557 je instrumentalan bend. Možemo reći da je bilo za svakog po nešto.

Da li su svi bendovi izvodili svoje autorske pesme?

Mihajlo: Blue Mondays je Joy Division tribute bend, a ostali bendovi sviraju svoju autorsku muziku. Pojavi se tu i poneki cover. Recimo, moj bend Skyhook otvorio je nastup sa pesmom Supersonic, grupe Oasis, ali smo nakon toga svirali autorske pesme.

Jakov: Dodao bih da su svi bendovi relativno novi, tako da nemaju puno autorskih pesama. Ako su ubacili cover, to je zato da bi upotpunili repertoar i predstavili se kroz muziku koja ih najbolje opisuje.

Autonomna kontrola_foto_Jelena Perić

Kakvo je bilo interesovanje i reakcije publike?

Jakov: Ja sam kao organizator trebao da procenim koliko će ljudi doći, pa sam odštampao po 150 karata za svako veče, međutim, odziv je bio više nego duplo veći. Tako da su kasnije ljudi ulazili bez karata, samo su ostavili prilog. Pored publike, došla su i neka poznatija imena iz sveta muzika da nas podrže.

Da li se festival planira i naredne godine?

Jakov: Bilo je pregovora da će se to desiti, međutim, to je sve u ranoj fazi. Kako sam prvi put u organizaciji ove vrste, iznenađen sam tempom rada. Nisam očekivao toliko nepredvidivih situacija. Mogu da kažem da ima dosta ljudi iz Niša i Balkan roka koji su spremni da nam izađu u susret i sarađuju na ovom projektu. Nama će svaka pomoć te vrste značiti, jer je za organizaciju ovakvog događaja potrebno više od dve osobe.

Blue Mondays_foto_Jelena Perić

Kakva je, po vašem misljenju, muzička scena Niša? Kao što je poznato, niška muzička scena bila je najrazvijenija 1970-ih, 1980-ih i 1990-ih godina. Da li je možemo govoriti o kasnijoj stagnaciji?

Mihajlo: Stagnacija je sigurno postojala, i ona ima veze sa promenom kulture, kako u svetu, tako i kod nas. Stagnacija je krenula već devedesetih godina prošlog veka. Čini mi se da je 1993. godine bio i poslednji rokenrol nastup u Niškom kulturnom centru. Poslednjih pet godina, niška scena je zaživela. Ima dosta novih bendova. Čini mi se da su naše generacije razvile bunt prema sveopštem kiču, i to je preraslo u nešto lepo kao što je ovaj festival, koji možemo gledati i kao vrstu vremenske mašine, koja nas vraća u vreme novog talasa, do tada nečeg još neviđenog.

Da li to onda znači da Niš danas doživljava muzički preporod i ako je tako, kako taj preporod izgleda?

Mihajlo: Možemo videti različite žanrove na niškoj muzičkoj sceni. Prisutni su kako black i depth metal, tako i i indie bendovi kao što je Skyhook.

Skyhook_foto_Jelena Perić

Koji su žanrovi, pored pomenutih, najprisutniji?

Jakov: Postpank je trenutno najaktuelniji. Čini mi se da to ima veze sa društveno-političkom situacijom u zemlji i svetu. To je žanr koji je kako introspektivan, tako se opet okreće ka svetu i iskazuje nezadovoljstvo sistemom. Kada uporedimo 2019. godinu, kada je u Nišu postojalo tek nekoliko rok bendova, u 2023. imamo i više bendova i veći spektar žanrova. Izdvojio bih Autonomnu kontrolu i Blue Mondays kao postpank bendove, dok recimo Nemir ima uticaje tog žanra.

Na kojim mestima alternativni bendovi danas nastupaju u Nišu?

Mihajlo: Rekao bih da je AKC Fuzz odskočna daska za mlade bendove. Ove godine se otvorio i Oxygen, gde sviraju neka veća imena, ali sam primetio da podržavaju i bendove sa lokalne scene. Pored njih imamo i Feedback, kao i Istinu i Mašinu.

Leave a Reply

Your email address will not be published.