Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Karolina Bjanki (Carolina Bianchi), s kolektivom Kara de Kavalo (Cara de Cavalo), predstavlja se na 58. Bitefu 3. i 4. oktobra, kontroverznom predstavom „Trilogija Snaga kučke – I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo“ (Cadela Força – A Noiva e o Boa Noite Cinderela) koja propituje savremeno pozorište, performas žena umetnica i teme seksualnog nasilja nad ženama, kao i femicid, koristeći istraživačke i performativne audio-vizuelne narative.

Na samom početku predstave, autorka suočava publiku sa uvodnim pevanjem iz Danteovog Pakla, u kojem se Dante gubi u mračnoj šumi i luta svojom (pod)svešću. Gledaoci su, takođe, na vratima Pakla, u koji ih uvodi autorka.

Pre nego što na sceni popije GHB, Bjanki posetioce podseća na alegorične Botičelijeve slike, ilustracije Pakla, s arhetipskim motivom progonjene žene, potom na umetnice performansa koje su ispitivale probleme granica, moći, žrtve, nasilja… Pominje delo Valie EXPORT, Đine Pane, Ane Mendiete, Marine Abramović…Među njima i italijansku performerku Pipu Baka (Pippa Bacca), koja je silovana i ubijena tokom izvođenja performansa 2008. godine, kada je sa Silvijom Morom, u venčanici putovala auto-stopom od Milana do Jerusalima.

Blizu Istanbula, performerke i prijateljice se razdvajaju. Nad Bakom je u Turskoj izvršen femicid. Njena životna i umetnička priča, kao i tragična sudbina brazilske manekenke koju je njen bivši partner, inače poznati brazilski golman, ubio, iskasapio i delovima njenog tela nahranio svoje dobermane, lajt motiv su ove predstave, potom lično iskustvo seksualnog zlostavljanja koje je doživela sama autorka, kao i rizici, u životu i umetnosti, koje rodne uloge nameću.

Možda je Baka naivno poverila svoj život nepoznatim ljudima, reći će neko, ali iako se bavila temom brutalnosti i zla, autorka stavlja naglasak na umetnost radikalnog performansa i prirodu pozorišta i propituje granice umetnosti kroz lična iskustva i performanse. Karolina Bjanki je dugi niz godina istraživala problem seksualnog nasilja nad ženama, temu je preispitivala u ranijim radovima, ali u trilogiji Cadela Força, pristupa joj, kako sama kaže, kroz prizmu umetnosti i umetničke prakse na jedan direktniji način.

Tokom prvih pedeset minuta predstave, koja traje više od dva i po sata, Karolina Bjanki je sama na sceni. Uvodi nas u temu postupkom poznatim kao lecture performance ili teatar-konferencija.

Tokom tog uvodnog dela Bjanki uzima GHB, drogu poznatu pod imenom „Laku noć, Pepeljugo“ koju seksualni predatori često koriste u Brazilu da bi onesposobili žrtve budućeg seksualnog zlostavljanja. Karolina Bjanki nije sama u suočavanju s ovom temom. Kada izgubi svest, članice njene trupe premeštaju njeno telo, svlače je, svako od izvođača i izvođačica rekonstruiše moguće situacije kada je Bjanki bila omamljena drogom u jednom izlasku, reprodukuju i odigravaju nasilne narative koji se dešavaju tokom zlostavljanja uopšte, propitujući različite slojeve značenja i simbola, sećanja i osećanja, kolektivna i individualna, a jedan od najkontroverznijih trenutaka je kada jedna od izvođačica stavi spekulum i kameru u Bjankinu vaginu, prikazujući publici live video, simulaciju post-silovanog forenzičkog pregleda.

„Da li je ovo etički?“ postavljali su pitanja i mediji i publika opisujući komad kao „duboko uznemirujući“, i zbog toga što se glavna junakinja neće sećati onoga što se događalo a što ostaje u svesti gledalaca.

Očigledno je da ovo nije predstava laka za gledanje. I ne bi smela da bude jer propituje nasilje nad ženama, silovanje, viktimizaciju i  femicid. Bez obzira na različite, ali uvek snažne, emocije koje ovaj komad izaziva, i bez obzira na to što je i autorka ove predstave i sama svesna da pozorište ne može promeniti svet, niti je njen cilj da deluje (samo)terapeutski, sa predstave ne možemo izaći neosetljivi na zlo koje nas okružuje.

Karolina Bjanki, brazilska pozorišna rediteljka koja živi i radi u Amsterdamu, pažnju javnosti privukla je upravo premijerom ovog dela, 2023. godine, na festivalu u Avinjonu. Njeno radikalno istraživanje tema seksualnog nasilja kroz prizmu istorije umetnosti — od slikarstva do performansa, doprinelo je da njen rad postane deo vodećih evropskih i svetskih festivala. Bjanki, inače, putuje sa lekarom, koji prati njeno zdravlje i ograničava koliko često sme da izvodi predstavu koju opisuju kao „jednu od najizvanrednijih u poslednjih 10 godina“, čime je Bjanki postala jedno od najvažnijih novih imena u svetu izvođačkih umetnosti. Predstava je osvojila brojne nagrade, uključujući i Nagradu sindikata francuske kritike za najbolju inostranu premijeru u pozorišnoj sezoni 2023/2024.