Autorka: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Godinama sam planirala da posetim Njujork. Sticajem okolnosti, to se dogodilo ove godine, nekoliko nedelja nakon što su, posle više od godinu dana restrikcija zbog pandemije koronavirusa, „u potpunosti otvorili” taj grad. Tako sam, sa američkom vizom u pasošu, dokazima o vakcinaciji, negativnim rapid testom na kovid i s maskom na licu, avionom pod imenom i s likom Nikole Tesle, sletela na JFK aerodrom.

I moj prvi susret sa gradom se desio u vezi sa Teslom. Ali to sam shvatila tek kasnije. Prva zgrada koju sam ugledala, kada sam se sa Pen stanice metroa uspela na pločnik, bio je „Teslin” Njujorker gde se na 33. spratu i dalje nalazi soba 3327 u kojoj je naučnik živeo do svoje smrti.

Kao radoznali turista (iako razlog mog putovanja u suštini nije bio turistički) pronašla sam Tajms Skver i Central park, adrese na kojima je bila Vorholova Fabrika, Peri ulicu Keri Bredšo, Dakota zgradu ispred koje je ubijen Džon Lenon, kao i onu u kojoj živi Debi Hari; trajektom sam se vozila do Stejten Ajlenda da bih videla Kip slobode; fotografisala sam Bruklinski most, Empajer stejt bilding i Ispeglanu zgradu; obišla Bruklin i Kvins, plažu i luna park na Luni Ajlendu.

Najbitnije od svega mi je bilo da uđem u MoMU i Met. Svakako da mi nije bilo dovoljno tih nekoliko sati koje sam provela u njima, ali nisam želela da propustim ni priliku da pogledam i galerije u Čelziju: Gargosian i Diu; postavke Novog muzeja, Vitnija i Gugenhajma poznatom po cilindričnoj, spiralnoj arhitekturi Frenka Lojda Rajta i muralu Džeksona Poloka.

No, moje njujorško otkriće zapravo su − knjižare. One u muzejima MoMA PS1 i Vitni, kao i Barns i Nobl, u kojima sam uz starbaks kafu satima čitala, potom Strend, kao i antikvarnica Bukof gde se čak i za dolar mogu kupiti odlične polovne knjige uprkos tome što je Njujork zaista skup grad.

Naravno da za nekoliko nedelja nisam uspela da shvatim duh ovog grada jer Njujork nisu samo muzeji i knjižare, oblakoderi, Menhetn, žurba, štandovi za hot-dog, „kafa za poneti”, niti „Seks i grad”. Njujork čine i starosedeoci i turisti, imigranti, prosjaci i beskućnici, kult novca, socijalne razlike, miris marihuane i mokraće na pločnicima Midtauna, ali, uprkos svemu, ili baš zbog svega toga, energija te urbane džungle vas zgrabi i ne želite da je se otarasite.

Ipak, uprkos fascinantnoj arhitekturi i kulturološkim referencama, ono što ću pamtiti, a što nikako nisam očekivala da ću zateći na takvom mestu, jeste toliko puta izgovoreno izvini i hvala, i to ne samo u prodavnicama, u hotelu ili u muzejima već i od nepoznatih prolaznika na ulici.

To mi, zapravo, naviše nedostaje nakon što sam se vratila kući.