Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Time što im nije, ili im je samo delimično, isplaćen prvi deo februarske zarade, prosvetari koji su zbog podrške studentskim zahtevima obustavili nastavu, ponovo su se našli na udaru vlasti koja godinama sistematski zapostavljala ozbiljne probleme u obrazovnom sektoru. No, čini se da je ovog puta većini jasno da nisu plate već učenici i njihova budućnost ono za šta se prosvetari bore. Međutim, postavlja se pitanje dokle će ih većina roditelja podržavati i da li prosvetari mogu izdržati a da im se ne pridruže ostali delovi društva?

O podelama

Prosvetni radnici u potpunoj obustavi nastave uglavnom ili nisu dobili prvi deo februarske plate ili su dobili umenjenu zaradu s tim što je razlika u isplaćenom novcu nelogična i razlikuje se od škole do škole (čak i unutar istog kolektiva) tako da su neki nastavnici u obustavi dobili pun iznos prvog dela februarske zarade, neki par hiljada dinara, neki 20 posto od ukupne plate, neki nisu dobili ništa.

Obustava nastave je, ističu nastavnici u obustavi, vid podrške studentskim zahtevima i način da se skrene pažnja na to kakvu školu i kakav svet oni žele za svoje đake. Međutim, problemi se usložnjavaju jer je u nekim školama bezbednost učenika bila ozbiljno ugrožena, u drugim su učenici blokirali škole… Malobrojni kolektivi su složni u svojim stavovima, mnogi su podeljeni, neki doživljavaju pritiske od uprava škola, neki od pojedinih roditelja ili kolega koji hoće da rade jer ne žele ili ne smeju da rizikuju otkaz ili smanjenje plate, neki su u prosveti zahvaljujući stranačkom zapošljavanju i sl.

O zaradama

Advokati ističu da se na zaposlene koji nisu u štrajku ne može primenjivati Zakon o štrajku. Takođe ne postoji zakonski osnov da se zaposlenima u obustavi nastave zbog ugrožene bezbednosti umanji ili ne isplati zarada. Kada zaposleni odbije da radi na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a poslodavac smatra da zahtev zaposlenog nije opravdan, dužan je da obavesti inspekciju rada. A da li su direktori škola tako postupali?

Javno je ukazano da su uputstva Ministarstva prosvete u vezi sa obračunom februarskih zarada upućena školama nejasna i nedorečena, jer ističu to i mnogi pravnici zaposleni u školama, nisu zasnovana na zakonskim propisima. Pošto su za smanjenje plata u školama direktno odgovorni direktori škola, Ministarstvo prosvete im je poslalo Dopis, kojim je traženo da se onima koji nisu držali nastavu smanji zarada. Neki direktori su potpisali liste poslate od strane Ministarstva, drugi su to odbili da urade.

Ako su direktori umanjili ili nisu isplatili zarade zaposlenima, objašnjavaju advokati, oni će „snositi  zakonske posledice“. Ako su to učinila lica u školskim upravama i Ministarstvu prosvete, onda će oni biti odgovorni pred zakonom.

Kako dalje?

U toj opštoj zbrci u vezi sa zaradama i obustavom nastave u osnovnim i srednjim školama, postavlja se pitanje: Kako dalje? Ministarka prosvete u vladi u ostavci čestitala je onim prosvetarima koji su radili 45 minuta i dobili neumanjenu platu. Sad ostaje da se vidi: Da li će nejednako ili neisplaćene zarade uspeti da podele prosvetare po principu: Zavadi pa vladaj!

Jer, osim većine univerzitetskih profesora, samo je većina prosvetara sve vreme uz studente. Oni su u obustavi nastave ali redovno borave na svom radnom mestu. Pa zašto su onda samo oni (ako govorimo o kolektivima jer primera požrtvovanih i hrabrih pojedinaca ima i u drugim branšama) novčano kažnjeni?

Bez šire društvene podrške, ne znamo koliko dugo će prosvetni radnici moći da izdrže u borbi koja nije borba za veće plate, već kolektivna borba za budućnost obrazovanja i opšte dobro.

Ako zaposleni u drugim oblastima ne pokažu solidarnost koja nije samo retorična i simbolična, postoji mogućnost da prosvetari postanu jedine žrtve vlasti. A da će pokušaji podela i represija nad prosvetnim radnicima oslabiti njihovu snagu ili će učiniti da im se pridruže i drugi, videćemo u danima koji nam predstoje.