Ljiljana Maletin Vojvodić //

Sedam decenija Sterijinog pozorja obeleženo je sinoć u Novom Sadu svečanim otvaranjem 70. Pozorja. Pod sloganom „Stvaranje istorije – menjanje budućnosti“, jubilarno izdanje Pozorja trajaće od 26. maja do 3. juna. U takmičarskoj selekciji festivala naći će se devet predstava, dok će tri biti izvedene u okviru međunarodnog programa Krugovi.

Pozorje je zvanično otvorila profesorka emerita Ljiljana Pešikan Ljuštanović a potom je prikazana prva predstava u Takmičarskoj selekciji: „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića, u režiji Milana Neškovića i izvođenju ansambla beogradskog JDP-a, sa dva međusobno isprepletena narativa.

Prvi narativ je zasnovan na ljubavnom trouglu koji čine: odvažna Katarina Džandarova (glumi je Jovana Belović), njen muž Đorđe Džandar (Nikola Rakočević), uslovno govoreći strahinjićbanovski karakter, i ljubavnik Gavrilo (Milan Marić), invalid iz Balkanskih ratova, koji je uz Đorđa i jedan od karaktera priče o Cerskoj bici tokom koje je komanda odlučila da regrutuje invalide iz Mačve budući da su se vojnici sa fronta žalili da im oni zavode žene dok oni stradaju za otadžbinu.

Kroz groteskne karaktere (Krivi Luka, Vane siroče, Dane Neženja, Grk doktor, poručnik, seoski učitelj…) smeštene u seosku mehanu i na ratni frot, predstava propituje komplikovan i fluidan odnos između erosa i tanatosa, privatnog i javnog, individualnog i kolektivnog, istine i laži, dobrote i strasti, patriotazma i nacije, smrti za otažbinu i teškog života u toj otadžbini, balkanski mentalitet i usud, na jedan, u osnovi, klasičan pozorišni diskurs, koji je delimično modifikovan elementima scenografije (maketa seoske kuće i sl) ili songovima (Duda Buržujka).

Iako se to u svečanoj besedi to nije moglo naslutiti, veče su obeležili snažni simbolički gestovi – studenti Akademije umetnosti su, neposredno pred početak ceremonije otvaranja, ispred zgrade Srpskog narodnog pozorišta, uzdignutih indeksa i sa transparentom: Neka tvoja promena bude pozorište, neka tvoje pozorište bude promena, jasno poručili da pozorište ne može i ne sme da ostane nemo pred stvarnošću. Njihov čin nije ostao usamljen: glumačka postava Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja je izvela prvu predstavu u takmičarkoj selekciji, prilikom poklona publici takođe je podigla indekse u znak solidarnosti sa studentskim blokadama i građanskim protestima.

Sterijanska publika, veoma često i uzdržana, ovoga puta burno je reagovala. Usledili su aplauzi, uzvici „bravo“ i „pumaj“, čime je i publika, pokazala svoj stav.

Jasno je da Sterijino pozorje, ove godine, sem što donosi presek savremene dramske produkcije u selekciji Ane Tasić, ne može da zanemari pitanje koje mu je nametnula stvarnost van pozorišta  – kako pozorište danas može i treba da reaguje na stvarnost koja nam se događa. Ako je credo Pozorja „stvaranje istorije – menjanje budućnosti“, ostaje da se vidi da li će jubilarno izdanje ovog pozorišnog festivala uspeti da ga ispuni.