Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Treći deo najavljene trilogije astal tiš riba friš (prethodno je objavljen samo prvi deo Život pesnika) Slobodana Tišme ― roman pod nazivom Ima li koga kod kuće (Zapisi jednog shizofreničara) nedavno je objavio novosadski Нојзац. U samom podnaslovu teksta stoje uputstva ― najpre u zagradi: B produkcija, niskobudžetna proza, a potom i: samo za prijatelje i dobronamerne. Upravo sam na taj način (mada Tišma verovatno i semantiku tih odrednica dovodi u pitanje) čitala ovaj žanrovski hibridan tekst.

Naslov romana

Naslov romana, referiše na stih Hello? Is anybody home? Lori Anderson (Laurie Anderson, 1947), američke avangardne autorke poznate po inovativnoj i raznovrsnoj umetničkoj praksi koja objedinjuje vizuelnu umetnost, poeziju, fotografiju, film, elektronsku muziku, društveni aktivizam. Umetnica je širu popularnost stekla 1981. upravo pesmom „O Superman” (iz koje je preuzet navedeni stih) koja je dospela na drugo mesto na britanskoj top-listi singlova.

Relativiacija velikih priča i jakog identiteta

Stil i ritam ovog, uslovno govoreći, romana podsećaju na Život pesnika ali je fabula labavija, fragmentarnost očitija. Iako deluje da nema precizne narativne strategije (verovatno bi i sam autor tvrdio isto), to zapravo nije tako. Pojedinac i svet su dezintegrisani, a autor (i protagonista) marginalizovan. No, suština romana se ne iscrpljuje ovim opaskama. Opisujući samoga sebe, uslovno govoreći, toposima skromnosti i skrušenosti (loš pisac, nespretan sa rečima, provincijski umetnik), narator (i protagonista) je zapravo superioran u svom forsiranju inferiornosti, što samo govori o subverzivnom ali i kontradiktornom odnosu prema društvu, umetnosti i samome sebi.

Narator, u tekstu u kojem dominiraju reminscencije i dnevničke zabeleške, relativizuje identitet, autoritet, moć, tradicionalne definicije roda, linearnu naraciju. Ne podnosi autoritarne humaniste ni u politici ni u kulturi. Podsmeva se svemu što je etablirano, samouvereno, uklopljeno i pozicionirano. Jer, ako je svet nekoherentan, besmisao i ako je zaludno upinjati se oko bilo čega, ako se sve bitne stvari uvek događaju na nekom drugom mestu, zašto bi ovaj tekst bio drugačiji? To u smislu književnog postupka nije ništa novo (niti autor misli da jeste) ali je autentično jer nije reč o književnom maniru budući da je Slobodan Tišma, zapravo Slobo Trišma ili Lobod Trešnja, naprosto takav. On nije ni pater familias, ni klasičan homo poeticus, niti to želi da bude.

Pa šta čitaoca očekuje u ovom tekstu?

Fragmentizacija, (samo)ironija, elementi (pseudo)dnevnika, eseja i solilokvija, čak i književne kritike, unutrašnji polemos (statis), kao i različite kulturološke i društvene reference čine suštinu poslednjeg dela trilogije astal tiš riba friš. Protagonista, koji je ponekad melanholičan, ponekad nostalgičan i samosažaljiv a najčešće (samo)ironičan čita, razgovara, sluša muziku, (samo)procenjuje, kritikuje, piše u prvom licu, obraća se samome sebi ili nekom od svojih identiteta, izlazi u javni (književni) prostor iz zaštićenosti sopstvenog stana u kojem se, izgleda, oseća najsigurnije, ali očito mu je i potrebno da se iz njega izmesti.

Mebijusova traka

Na koricama knjige je Mebijusova traka, kao vraćanje različitog (ili suštinski istog); simbol beskonačnosti i univerzuma ali i besmislenosti i ograničenja jer iako se čini da se krećemo, zpravo smo u petlji, kao na traci za trčanje. Mebijusova traka je i neka vrsta lajt-motiva romana i, kako to autor kaže (što ne znači da nas ne upućuje na krivi trag), globalna metafora ovog teksta ― traka na kojoj se likovi ovog romana pojavljuju, mimoilaze i nestaju.

Reminiscencije i aluzije

Glavni lik sluša Šumana, Malera, Monteverdija, Treći program, gleda Diskaveri sajens, polemiše sa žirijem Ninove nagrade, referiše se na svoj roman Grozota ili…, pominje svoje književne uzore (francuski simbolisti) i one koji to nisu (Handke na primer), književne kritičare, one koji su ga prećutkivali ili o njemu pisali, autore bestselera kao što su Knausgor, Murakami, Ferante, ili domaće/regionalne autore (Miroslav Mandić, Jergović, A. B. Šimić, Gatalica, Pištalo, Kiš) koje ceni ili sa njima nije književno ili etički povezan… Uprkos tome što ima dosta lokalnih (pa i opštijih) kulturoloških referenci, uspeva da ostane nepretenciozan.

O drugima

Promiče u ovom tekstu galerija karaktera, pisaca, književnih kritičara (ili aluzije na njih i njihove tekstove), neki su tu još od Života pesnika (Aleksandar Tišma/Alegzander Tišma, Miroslav Mandić, Božidar Mandić/Medeny), neki se pojavljuju prvi put, pojedini likovi su pomenuti svojim pravim imenima, nekima se imena ne navode (akademik, koji je Ninovu nagradu dobio za roman koji nije roman; pisac koji ume da drži tekst pod kontrolom kao malo koji pisac ali nije svetsko ime jer se bavi lokalnim, tj. nacionalnim…), nekima se identitet krije u komično-ironičnim igrama reči (Termopilo Paličić, Svirka Žaračev), s nekima eksplicitno polemiše (Gorčin Stojanović), određenim knjigama daje izmišljene naslove (tako je, recimo, aktuelna dobitnica Ninove nagrade Danica Vukićević napisala Majku obrnutih stvari) i sl.

„Moram se sramotiti, to je moja dužnost, moja čast“

Kroz teme marginalizacije (roditelji su me izdržavali, i dan-danas živim od očeve penzije) i Drugosti (loše podnosim sopstvenu starost, loše se osećam u sopstvenoj koži) narator izražava lično, ali i tuđe iskustvo u konkretnom društveno-političko-kulturloškom kontekstu što pomaže čitaocu (bar određenom tipu čitalaca) da se sa njim poistoveti.

„Bavio sam se pisanjem da bih se svetio onima koji su me prezirali. Ili i da bi se svetio samom sebi“, piše priznajući da se „iza privida nekakvog književnog uspeha krio jad palanačkog tavorenja“. Takođe navodi da „ima otpor da predstvlja bilo šta u ovom društvu“ ali s druge stane se i duri jer neko ne želi da mu se javi.

O književnosti ili „JEBEŠ STAN bez dva ve-ce-a i pisca koji ne zna engleski“

Tišma u ovom romanu veoma precizno dijagnostifikuje književni establišment (ili književnu čaršiju) ne štedeći ni sebe. Tako piše: „Posle sam se umrežio, tako da kažem, počeo sam da komuniciram i to je rezultiralo katastrofom, lošim pisanjem, ali i prividom književnog uspeha i svim glupostima koje to prate“.

„Pisci su odvratan soj, posebno prozaisti. Bitno im je samo njihovo pisanje, njihova književnost. Krajnji egoizam, ludilo oholosti. Od njih su samo još odvratniji političari. Međutim, nisam ja odvratan kao pisac, nego kao ja.“

O Novom Sadu

Novi Sad se u ovom tekstu, kao književni junak ili toponim, iščitava kroz prošlost (poslastičarnica Siti, Liman, otac) i sadašnjost (Banatić; obrijane glave u trenerkama, razmažena dečurlija, sa ženama ogromnih dupeta, utegnutih u crne helanke, koje ne ispuštaju mobilne iz ruku; knjižara Bulevar Books), književni kontekst (Aleksandar Tišma, Siniša Tucić i dr.)… što uglavnom izaziva lokalne ali u suštini ima i opštije konotacije. Jer postavlja se pitanje da li je to Novi Sad ili bilo koji grad bez identiteta kakvih ima na stotine diljem Srednje Evrope.

Jasna  (Manjulov)

Ima li koga kod kuće je i roman, i autobiografija, i dnevnik koji dovodi u pitanje gotovo sve što se iz pozicije protagoniste percipira kao autoritativno i veštačko. To se ne odnosi na one koji su mu literarno i, posebno, emotivno bliski, posebno ne na porodicu, pre svega na suprugu Jasnu Manjulov, pesnikinju, članicu novosadskog, alternativnog, urbanog benda Boye. Njen lik nije prošao kroz filter kritike i ironije; Tišma čak citira i dve pesme iz njene prve zbirke. A o tome kako piše o Jasni Manjulov dovoljno svedoči i rečenica kao istrgnuta iz neke lirske pesme: „Uhvatila me je za ruke a onda smo samo skliznuli na pod, spustili smo se sankama u dolinu“. U tom kontekstu (autofikcija, autobiografija, književni par) nameće se poređenje (po suprotnosti) sa Knausgorovom Mojom borbom (i u ovoj ga knjizi Tišma pominje) koji je u autofikcijskom heksalogu „do kraja ogolio intimu” sa svojom tadašnjom ženom, književnicom Lindom Bustrem Knausgor.

_______________

Prikaz romana Slobodana Tišme Život pesnika možete čitati na stranicama portala Art Box na sledećem linku: https://artboxportal.com/slobodan-tisma-astal-tis-riba-fris-zivot-pesnika-political-nigredo/, kao i intervju sa autorom: https://artboxportal.com/intervju-sa-slobodanom-tismom/