Art Box portal //

U okviru umetničkog rezidencijalnog programa u Centru za grafičku štampu (TYPA letterpress and paper art centre), u estonskom gradu Tartuu (EPK 2024), Ljiljana Maletin Vojvodić realizuje seriju od šest umetničkih knjiga pod nazivom Instruction Readings. Svaka knjiga je ručno uvezana, a naslov je utisnut Gutenbergovom presom. Na prvi pogled knjige deluju kao prazne beležnice, ali reč je o umetničkim knjigama-objektima koji funkcionišu u proširenom prostoru književnosti.

Svakog meseca tone knjiga bivaju odbačene iz estonskih biblioteka, škola i reciklažnih centara – uglavnom iz sovjetskog perioda. Većina tih knjiga završava na deponiji, jer se knjige sa tvrdim koricama ne prihvataju za reciklažu. Neke od njih stižu u TYPA studio i od njih se prave sveske. Originalni blokovi teksta se ne bacaju, već se šalju u lokalnu fabriku papira na reciklažu. Na ovaj način, mesečno se reciklira oko 3–4 tone knjiga koje bi inače završile na otpadu.

Nakon obuke sa Pauline Rummel, koja joj je pružila neophodna tehnička uputstva, Ljiljana Maletin Vojvodić realizuje svoj projekat umetničkih knjiga započet tokom umetničkih rezidencija u Skandinaviji (Instruction as writings (Bergen, Norveška, 2015), FABRIKKEN (Bergen, Norveška, 2015), Gothenburg Art Book (Gothenburg, Švedska, 2014), who? makE Künst? (Bergen, 2014), Vanishing home (Finska, 2016) – koji objedinjuje književnost i vizuelnu umetnost, (re)kolažiranje, reciklažu.

Tokom boravka u Typa centru, podstaknuta projektom Spašavanja odbačenih knjiga koristi korice knjiga estonskih, persijskih i ruskih pisaca (F. M. Dostojevski, August Mälk i Rudaki), kao i reciklirani papir. Imena prethodnih autora i naslova vidljivi su samo na rikni knjige, kao palimpsesti prošlih čitanja i pisanja.

Knjige od preuzetih korica i praznih listova tematizuju nekonvencionalne forme pisanja i čitanja, stvarajući knjige-objekte od recikliranih materijala – kao umetničke komentare o održivosti i praznini teksta u savremenom, digitalnom društvu.

Propitujući odnos između književnosti i vizuelne umetnosti, ove umetničke knjige, nastale iz procesa reciklaže, spajaju umetničko istraživanje, eksperimentalno pisanje i ekološku svest, stvarajući knjige koje su istovremeno tekst, objekat i koncept.

Instruction Readings postaju metakomentar književnosti, objekti koji pisanje/čitanje oslobađaju od književnoteorijskih normi, žanrovskih očekivanja i jezičkih ograničenja.

Autorka koristi formu umetničke knjige kako bi preispitala/proširila granice književnog diskursa. Instruction Readings predstavljaju književni diskurs u proširenom polju, u kojem tekst, vizuelnost i materijalnost umetničke knjige zajedno grade značenje.

Pisanje nije klasično, nego performativno – rad sa materijalom postaje oblik „pisanja“. Prazne stranice otvaraju prostor unutrašnjem glasu, introspektivnom istraživanju i interakciji sa posmatračem/čitaocem.

Naslov Instruction Readings, utisnut ručno pomoću Gutenbergove prese, referiše se na konceptualnu tradiciju Joko Ono (Yoko Ono) i njenu knjigu Grapefruit (Grapefruit, 1964), u kojoj tekstovi funkcionišu kao konceptualna uputstva. Maletin Vojvodić preuzima ovaj princip, ali ga redukuje na odsustvo teksta i kombinuje sa ekološkim pristupom: korice su reciklirane iz starih, odbačenih knjiga, a stranice su od recikliranog papira.

Rezultat je knjiga-objekat, konceptualni eksperiment i ekološki gest. Nema algoritama, ChatGPT-a, žanrovskih šablona, narativa ili fabule.

Instruction Readings stvara prostor u kojem umetnost postoji kao proces, a ne kao rezultat. Ove knjige nisu tek predmeti, već konceptualni objekti u kojima autorka ispisuje i materijalizuje svoje prisustvo kroz formu, materijal i način pisanja/čitanja.

Više o rezidenciji Ljiljane Maletin Vojvodić OVDE.

TYPA centar za štampu i umetnost papira osnovan je 2010. godine u Estoniji kao muzej, s ciljem da sačuva poslednje preživele mašine i opremu za grafičku štampu. Godine 2020. dobio je Specijalnu nagradu ILUCIDARE za inovativni pristup u očuvanju kulturnog nasleđa. Typa realizuje internacionalni umetnički rezidencijalni program, organizuje radionice, izložbe i koncerte, i sarađuje sa visokoškolskim institucijama, umetnicima i drugim ljubiteljima grafičke štampe.

Gutenbergova presa je prva mašina za štampanje pokretnih slova, koju je sredinom 15. veka  konstruisao Johannes Gutenberg. Njeno uvođenje smatra se početkom „štamparske revolucije“ i jednim od najvažnijih događaja u istoriji kulture, jer je omogućila masovnu proizvodnju knjiga i širenje znanja. Gutenberg je spojio postojeću tehnologiju prese za vino i ulje sa novim izumom pokretnih olovnih slova. Slova su se mogla slagati, razlagati i ponovo koristiti, što je ubrzalo proces štampanja. „Gutenbergova presa“ danas se često koristi metaforički, kao simbol početka medijske i komunikacione ere.