Pripremio Art Box portal //

Juče je, u 18 sati, u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, počeo Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, INFANT. Festival je otvorio ovogodišnji selektor, reditelj Aleksandar Popovski. Potom se na sceni „Jovan Đorđević“ predstavio tročlani deo ansambla eminentnog austrijskog Burg teatra (Burgtheater). Izvedena je Strindbergova „Gospođica Julija“ u režiji Mateje Koležnik.

 Da li smo danas izgubljeni kao Kristina, Žan i Julija?

Gospođica Julija (Fröken Julie) je jedna od najizvođenijih švedskih drama.  Strinberg ju je napiso 1888, a premijerno je izvedena 1906. godine.

Radnja se odvija u kući jednog švedskog grofa na Ivanjdan 1874. godine. Likovi ove psihološke, naturalističke jednočinke su: gospođica Julija, kuvarica Kristina i sluga Žan.

Julija je grofova kćer – prkosna, buntovna i nebouzdana. Ona zavodi slugu Žana koji je u vezi s kuvaricom Kristinom.

Zanimljivo je da je prva gospođica Julija bila baronica Siri fon Esen, žena slobodnog duha, s kojom je Strinberg bio u turbulentnom braku.

U drami Žan i Julija naizmenično dominiraju jedno nad drugim, Julija kao pripadnica više klase, a Žan kao muškarac.

Iako je drama napisana krajem 19. veka, ona propituje i dalje prisutne probleme kao što su: odnosi među polovima, partnerski odnosi, klasne razlike, volja za moći, prava žena, pravo na izbor, društveni status, lična sreća, unutrašnji konflikti; tematizuje motive ljubavi, strasti, prevare, požude….

Gospođica Julija Mateje Koležnik

Mateja Koležnik i scenograf predstave (Raimund Orfeo Voigt) se odlučuju za svedenu, efektnu scenografiju. Na sceni se radnja odvija u staklenom kubusu.

Ono što gledaoci jasno vide na sceni u tom staklenom kubusu je funkcionalno, ugrađeno kupatilo (kod Strinberga se radnja odvija u kuhinji).

Mateja Koležnik, svesno i efektno, izneverava pravila tradicionalnog pozorišta. Značajan deo radnje dešava se iza zatvorenih vrata. Kada, recimo, na samom početku, Kristina i Žan razgovaraju u hodniku, iza kupatila, gledaoci to ne mogu da vide, samo naslućuju šta se dešava i čuju njihov razgovor.

Nakon njih se pojavljuje Julija.

I flert, a potom i seksualni odnos između Julije i sluge, u najvećoj meri se odigrava iza zatvorenih (delimično zastakljenih) vrata. Njihova tela se samo naziru. Ali je vidljiva patnja prevarene žene, kuvarice Kristin, koja ostaje u kupatilu.

Gospođica Julija, po rečima rediteljke predstave, Mateje Koležnik, kazuje „priču o dva izgubljena bića – gospodarici i slugi, koji jedne vrele ivanjske noći imaju glupi seks, a onda moraju da preuzmu odgovornost za svoje postupke.”

Ključne scene se ne prikazuju već naslućuju (mada se, recimo, vidi gola, histerična Julija kako ispira spermu i krv, pokušava da prereže vene i sl.).

Kraj drame ostaje otvoren.

Režija i glumci

U „Gospođici Juluji“ u režiji Mateje Koležnik igraju: Sara Viktoria Frik, Marezi Rigner i Itaj Tiran.

Mateja Koležnik je jedno od najznačajnijih imena slovenačkog i evropskog teatra. Studirala je filozofiju i komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, a zatim pozorišnu i radijsku režiju na ljubljanskoj AGRFT u klasi profesora Dušana Jovanovića. Za svoj rad dobila je, između ostalih, i Prešernovu nagradu.

Sara Viktoria Frik je jedna od najpoznatijih pozorišnih glumica Austrije.

Itan Tiraj, glumac i reditelj, dobitnik je brojnih značajnih nagrada, a glumio je i u Holivudu (u filmu Spider in the web sa Monikom Beluči i Benom Kingslijem).

Marezi Rigner je studrala na Univerzitetu za muziku i umetnosti. Dobitnica je niza najznačajnihjih nagrada Austrije za svoje pozorišne, filmske i TV uloge.

Nakon Gospođice Julije na Infant-u

Infant će trajati 10-13. septembra a nakon „Gospođice Julije“, na sceni SNP-a, očekuju nas predstave „Vojcek”, „Talog” i „Kafka machine”.

Nacionalno pozorište Mađarske nastupiće sa „Vojcekom“ Atile Vidnjanskog, mlađeg, Mestno gledališče ljubljansko predstaviće se „Talogom“ Žige Divjaka a Srpsko narodno pozorište predstavom „Kafka Machine“ Veljka Mićunovića.

.