Priredio Art Box portal //

Juče je na sceni SNP-a, u okviru 49. Infanta, odigran Vojcek Georga Bihnera u produkciji Nacionalnog pozorišta Mađarske (Nemzeti Színház) iz Budimpešte, u režiji Atile Vidnjanskog, mlađeg.

Društveni i psihološki kontekst

U kojoj meri socijalni kontekst formira ponašanje pojedinca? Na koji način rijaliti kultura, video-klipovi, filmovi o superherojima i španske sapunice, kao dominantni (kvazi) kulturloški formati, utiču na naše živote? Koliko smo zbog svega toga daleko od sebe samih i izgubljeni u stvarnosti? Kako nekoga „može da zaobiđe bujica stimulativnih tokova koja nas okružuje?“, pitaju se autori predstave koja je prikazana drugog dana 49. Infanta.

Literarni predložak

Literarni predložak budimpeštanskog Vojceka je adaptirani tekst Georga Bihnera (1813 –1837), priča o mladom nemačkom berberinu koji, živeći na granici između osećajnosti i šizofrenije, iz ljubomore ubija svoju suprugu.

Bihnerov Vojcek (pisan po istinitom događaju – ubistvu iz ljubomore koje je počinio vojnik, predmet medicinskih istraživanja) ostao je u fragmentima. Uprkos tome često je postavljan na scenu. Za razliku od čuvenih adaptacija Vojceka, (Verner Herzog, Janoš Sas, Jožef Nađ, Robert Vilson) „umesto sumornim tonom“ peštanski Vojcek „odiše bizarnom svežinom.”

Budimpeštanski Vojcek

Kreativni tim predstave, prikazane na 49. Infantu, dramatizuje pitanja: „Možemo li još uvijek prepoznati i proživeti svoje emocije i svoju ljudskost u prividnoj usamljenosti, boreći se za fiktivne ideje. Koje ideje možemo smatrati prirodnim, a koje su destruktivni produkti veštačkih društvenih procesa?”

Radnja Vojceka, premijerno odigranog u budimpeštanskom Nacionalnom pozorištu (Nemzeti Színház) aprila 2018, smeštena je u južnoamerički stan, pregrađen panelima.

Protagonist predstave, Vojcek (u glavnoj ulozi gostujući glumac Márk Nagy), frustriran je, ne uspeva da se snađe u porocima društva, zaokupljen je samim sobom i ljubomorno posmatra neverstva svoje supruge Mari, koju igra Agneš Barta.

Kreativni tim predstave čine režiser i glumci mlađe generacije (i Georg Bihner je u svojim dvadesetim pisao tekst). Pošto „njihova generacija više ne živi na osnovu iskustva stvarnosti, već tragove remedijalizovanog sveta (internet, TV, radio) smatra svojom stvarnošću“, predstava je, u velikoj meri, nalik video-klipu.

„Vojcek u režiji Atile Vidnjanskog, mlađeg, apsolutni je hit u mađarskoj prestonici. I to ne samo zato što koristi snažne i uzbudljive zvučne i svetlosne efekte. Ovo je jedna od retkih predstava u kojoj su u redovima ispred blagajne mahom mladi ljudi. U Nemzeti Szinhazuprimećuju da je Vojcekova publika mlađa i bučnija od prosečne pozorišne publike u Mađarskoj. I mnogo je razloga za to…“, navodi se na zvaničnom sajtu Infanta.

Vojcek na Infantu

Groteska na klaustrofobičnoj sceni na sceni, brojan ansabal u neposrednoj blizini malobrojne publike, intenzivni vizuelni, zvučni i svetlosni efekti, individualna ljudska patnja nasuprot bahanatskom kolektivnom diskursu, socijalno propitivanje, opsesija, ludilo, ljubomora, očaj, otuđenje, crno-humorni govor poremećenog sveta na ivici između gađenja i simpatije i ovacije novosadske publike – obeležile su izvođenje Vojceka na 49. Infantu.

Zastrašujuće je da dok se mi – kao i likovi u predstavi – zabavljamo i živimo u bestežinskoj (medijskoj) stvarnosti, rat i ranjivost, što je slučaj i u Bihnerovom Vojceku, su nam na dohvat ruke, ističe reditelj ove predstave.

Vojcek u produkciji pozorišta Nemzeti Színház. Foto: Eöri Szabó Zsolt

Atila Vidnjanski, mlađi

Režiser ove predstave, Atila Vidnjanski, mlađi je završio studije režije na budimpeštanskoj Akademiji za dramu i film. Još tokom studija režije glumio je u Teatru komedija i Nacionalnom pozorištu Mađarske. Poznat je po neobičnim interpretacijama klasičnih dela u teatrima u Pešti i Debrecinu (Bulgakovljev Ivan Grozni i Šekspirov Timon Atinjanin). Osnovao je pozorišnu grupu Stalker Group, postao respektabilno rediteljsko ime. Igrao je u filmu Blokada, mađarskom kandidatu za Oskara.