U oktobru se u Srbiji organizuju dve inicijative koje preispituju postojeće okvire kulturnog života: Blacklist festival, koji okuplja umetnike suočene s profesionalnim i institucionalnim pritiscima, i ne:Sajam knjiga, koji su pokrenuli izdavači odlučni da bojkotuju zvanični Beogradski sajam knjiga. Različite po formatu, obe inicijative ukazuju na probleme sa kojima se suočavaju nezavisna umetnička i izdavačka scena, ali i na mogućnosti samoorganizovanja i razvoja alternativnih modela kulturne produkcije i predstavljanja.

Od 14. do 21. oktobra, održava se Blacklist festival, pokrenut na inicijativu umetnika koji su, zbog kritike aktuelne vlasti, ostali bez profesionalnih angažmana, prostora za rad ili finansijske podrške svojim projektima. Pod sloganom „Ono što kultura može, ona to i sme!”, festival okuplja umetnike iz različitih oblasti koji nastavljaju da rade uprkos profesionalnim i javnim pritiscima.

Festival obuhvata pozorišne predstave, filmske projekcije, razgovore, večeri poezije, koncerte, podkaste i stand-up nastupe širom Srbije a počinje 14. oktobra istovremeno u četiri grada. U Beogradu će u Centru za kulturnu dekontaminaciju biti izvedena predstava Ovo nije predstava, u kojoj učestvuje deo ansambla šabačkog pozorišta. U Novom Sadu publika će u Pozorištu Promena moći da pogleda Mirjanu Karanović u predstavi Petrijin venac. U Požegi je planirana projekcija dokumentarnog filma Presedan rediteljke Tamare Aćimović, o policijskoj brutalnosti, a u Šapcu koncert Kralja Čačka. Među učesnicima festivalskog programa su i Nataša Ninković, Dragan Mićanović, Anita Mančić, Milan Marić, Nikola Kojo, Zoran Kesić i Neša Bridžis. Ulaz na sve programe je besplatan.

U oktobru se organizuje i niz događaja koji predstavljaju alternativu zvaničnom Beogradskom sajmu knjiga. Pobunjeni izdavači Srbije (UPIS) pokrenuli su dve povezane manifestacije: Naš Sajam, održan od 9. do 10. oktobra (11. je otkazan zbog kiše) u dvorištu Rektorata Univerziteta u Beogradu, i ne:Sajam, koji će biti održan 17. i 18. oktobra na više lokacija u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

Dok je Naš Sajam zamišljen kao prostor za prodaju i predstavljanje knjiga, izložbe i razgovore sa autorima, ne:Sajam se zasniva na decentralizovanom programu. Umesto klasičnih štandova, izdavači organizuju manje događaje, susrete sa autorima i video-prezentacije u knjižarama i drugim prostorima. Pod sloganom „Izdavači za bolje društvo”, ova manifestacija predstavlja odgovor na organizaciju 69. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, koji će se, uprkos odustajanju najrespektabilnijh izdavačkih kuća, ipak održati od 23. do 31. oktobra pod sloganom „Reči grade svet”.

Pobunjeni izdavači Srbije navode da su odluku o neučestvovanju na zvaničnom Sajmu doneli zbog uslova poslovanja, prebacivanja ekonomskog rizika na izdavače, njihovog isključenja iz Odbora sajma i odnosa prema kulturi. Među razlozima za bojkot navode i odbijanje uprave da promeni prošlogodišnje termine, koji su se poklapali sa godišnjicom tragedije u Novom Sadu.

Organizatori ne:Sajma svoju manifestaciju ne predstavljaju kao zamenu za zvanični Sajam knjiga već kao mogućnost da se u postojećim okolnostima nastavi rad i uspostavi neposredniji kontakt između izdavača, autora i čitalaca.

Naziv i koncept ne:Sajma, u kojem učestvuju brojne izdavačke kuće i organizacije, među kojima su: Akademska misao, Albatros Plus, Arhipelag, Besani, Besna kobila, Biblos, Blum, Booka, Bulevar Books, Clio, Fedon, Geopoetika, Heliks, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Makart, Media Sfera, Nojzac, Partizanska knjiga, Radni sto i Saturna, nadovezuje se na ne:Bitef, budući da obe inicijative otvaraju pitanje odnosa između kulturnih institucija, načina upravljanja manifestacijama i prostora za nezavisno delovanje.

Inicijative umetnika koji nastavljaju da rade uprkos gubitku angažmana i podrške, kao i izdavača i ove godine ne učestvuju na zvaničnom Sajmu knjiga, otvaraju prostor za razgovor o uslovima rada u kulturi, odgovornosti institucija i mogućnostima nezavisnog organizovanja. Istovremeno, pokazuju koliko je važno da kulturni život ne zavisi isključivo od velikih manifestacija i njihovih zvaničnih programa: on se oblikuje i kroz manje događaje, saradnje i susrete koji povezuju umetnike, izdavače i publiku.