Piše: Merima Aranitović//

U mesecima kada naš društveni kontekst oblikuju studentske blokade i masovni protesti, važno je podsetiti se kako obrazovanje i informisanost utiču na naše stavove. Između inovacija i aktivizma, stoji i dizajn – ne samo kao  umetnost, već kao način razmišljanja i alat za promenu. Kao što nam pokazuje rad kanadskog dizajnera i edukatora Brusa Maua (Bruce Mau, 1959), dizajn je više od estetskih vrednosti; on može biti most ka rešenju dela kompleksnih klimatskih, političkih, društvenih problema, s kojima se suočavamo u lokalnom i globalnom kontekstu.

Dizajn je mnogo više od vizuelnog identiteta, estetike i forme. Dizajn je način razmišljanja. A ako postoji neko ko je dizajn izveo izvan okvira grafičkog oblikovanja i postavio ga kao alat za transformaciju sveta, onda je to Brus Mau koji na pitanje da li dizajn može da promeni svet on daje vrlo jasan odgovor: „Ne samo da može – već mora.“ Pitanje je – hoćemo li mi to prihvatiti.

On je dizajner, mislilac, neko ko ne crta granice, već ih briše. Njegova filozofija je radikalna i jednostavna u isto vreme – dizajn nije luksuz, dizajn je potreba. Ne samo za brendove i kompanije, već za gradove, društva, pa čak i za čitavu planetu.

I dok mnogi dizajn vide kao puku estetiku, on ga posmatra kao alat za rešavanje problema. I to ne bilo kakvih – već onih koji oblikuju način na koji živimo, radimo i komuniciramo.

Brus Mau i „Mau“ – film o čoveku koji je dizajnirao sopstveni život

„Ja nisam grafički dizajner. Ja sam dizajner promene,“ kaže Brus Mau u dokumentarnom filmu Mau (2021). Ta rečenica može delovati kao još jedan marketinški trik, ali kada je on izgovori – zvuči istinito.

Mau je još od dečačkih dana posmatrao kako čovek menja pejzaž – nekad s razlogom, a nekad iz čiste pohlepe. U toj kontradikciji pronašao je svoju životnu inspiraciju: može li dizajn stvoriti bolji svet?

Odgovor je godinama gradio kroz svoje projekte – od redizajna vizuelnog identiteta MoMA-e do inicijative „Massive Change“, u kojoj je dizajn tretirao kao alat za rešavanje globalnih problema – klimatskih, političkih, društvenih.

Njegov život deluje kao eksperiment u kojem su kreativnost i smelost osnovni principi. A to je ono što čini film Mau posebnim – nije to samo priča o dizajnu, već o čoveku koji je shvatio da se svet može oblikovati na bolje, ako se samo usudimo da drugačije postavimo stvari.

Šta je grad budućnosti

Zamislite grad u kojem nema saobraćajnog haosa. Gde je svaki kvadratni metar osmišljen tako da čovek i priroda mogu da dišu zajedno. Gde tehnologija nije protivnik, već saveznik.

Brus Mau ne mašta – on projektuje. Njegov rad na „post-pandemijskom gradu“ istražuje kako dizajn može oblikovati urbane prostore da budu otporniji, zdraviji i održiviji. Njegova vizija podrazumeva:

Gradove bez otpada – sve je dizajnirano tako da bude ponovo upotrebljivo.
Pametne javne prostore – koji odgovaraju potrebama zajednice, a ne tržišta.
Zelene tehnologije – arhitekturu koja proizvodi više energije nego što troši.

Kada ga pitate kako zamišlja idealan grad, on ne nudi apstraktne koncepte. On priča o mestima gde ljudi žele da ostanu. O mestima koja rastu zajedno sa svojim stanovnicima.

Brus Mau i MoMA – kako redizajnirati nešto što već funkcioniše

Kada je Muzej moderne umetnosti (MoMA) 2004. godine angažovao njegov studio za potencijalni redizajn logotipa, svi su očekivali revoluciju. Ali Mau je ponovo sve iznenadio. Umesto da ruši staro, odlučio je da ga evoluira.

Zadržao je osnovnu formu logotipa, ali je redefinisao način na koji se koristi. Fokus je stavio na celokupno iskustvo posetilaca, razvijajući novi sistem signalizacije i vizuelne komunikacije unutar muzeja.

To je ključna filozofija Brusa Maua: prava promena nije u odbacivanju, već u nadogradnji.

On se u svom radu ne bavi dekonstrukcijom, već rekonstrukcijom. Njegova snaga nije u tome da stvori nešto potpuno novo, već da pronađe novu vrednost u onome što već postoji.

Dizajn kao način razmišljanja

Brus Mau je poznat po svom „24 Principles of Design for Transforming the World“, setu principa koji mogu pomoći svima – ne samo dizajnerima – da preispitaju način na koji pristupaju problemima. Njegova filozofija se oslanja na ideju da dizajn nije ograničen na grafičke elemente, već je alat za rešavanje kompleksnih problema.

Njegov uticaj je ogroman – od saradnje sa globalnim brendovima poput koka-kole (projekat „111 Navy Chair“, stolica napravljena od recikliranih plastičnih boca) do dizajniranja strategija za velike korporacije, vlade i univerzitete.

Dizajn, po njemu, nije pitanje forme, već pitanje odluke – kako želimo da živimo i radimo.

Zašto je važno pratiti Brusa Maua

Zato što nas podseća da dizajn nije rezervisan samo za umetnike i arhitekte. Dizajn je način na koji oblikujemo sopstveni život. Njegova knjiga S,M,L,XL, napisana sa holandskim arhitektom Remom Kolhasom, postala je biblija dizajna. Njegov „Massive Change“ projekat postavio je pitanje: šta ako dizajn ne rešava samo estetske probleme, već i ekonomske, političke i društvene.

I to je suština njegovog rada – ne radi se o lepoti, već o mogućnosti. O mogućnosti da svet učinimo boljim.