Art Box portal //

Nekoliko udruženja iz oblasti kulture izrazila su zabrinutost zbog ugroženosti javnih objekata od kulturnog i istorijskog značaja pozivajući nadležne institucije da obustave aktivnosti koje mogu dovesti do oštećenja kulturnih dobara ili njihovog uklanjanje iz registra bez adekvatne stručne procene i javne rasprave. Javni apel za zaštitu kulturnog nasleđa i očuvanje istorijskih objekata skreće pažnju na ugroženost javnih objekata od kulturnog i istorijskog značaja prvenstveno u Beogradu ali ista situacija je i u drugim većim i manjim gradovima širom Srbije te su konkretne slične inicijative i apeli neophodni za jačanje svesti o važnosti očuvanja istorijskog nasleđa u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu…., zapravo u svakom većem mestu u Srbiji.

Međunarodno udruženje likovnih kritičara AICA, sekcija Srbija, Udruženje likovnih umetnika Srbije – ULUS, Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije – ULUPUDS, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Nacionalni komitet ICOM Srbija, Fakiri s juga i Muzejsko društvo Srbije u javnom Apelu podsećaju da je Srbija bogata kulturnim i umetničkim nasleđem koje svedoči o našoj istoriji i tradiciji te da je „očuvanje spomenika kulture i materijalnih ostataka prošlosti, a posebno objekata koji zaslužuju status zaštićenih spomenika, od suštinskog  značaja za razumevanje istorije, tradicije ali i budućih perspektiva razvoja našeg društva“.

U Apelu se podseća da je u poslednjih nekoliko godina samo Beograd izgubio Staru poštu iz 1929. godine, potom Hotel „Jugoslaviju” iz 1969. godine, da su uništeni značajni objekti kao što je Građanska štedionica iz 1929. godine, kao i da nedavni događaji, poput odluke Vlade Srbije da zgrade Generalštaba (1965) izbriše iz registra kulturnih dobara, „ukazuju na zabrinjavajući trend nepoštovanja i zanemarivanja naše kulturne baštine“.

Izražava se zabrinutost i zbog ozbiljnog ugrožavanja mnogih drugih delova Beograda, a slična situacija je i u brojnim većim i manjim gradovima širom Srbije. Kao primeri navode se: Beogradska tvrđava – Kalemegdan – obnovljena inicijativa za izgradnju žičare ka TC Ušće ugrožava integritet ali i bezbednost jedne od najznačajnijih istorijskih lokacija u zemlji i istovremeno predstavlja opasnost za zaštićeni biljni i životinjski svet; Beogradski sajam – najavljeno rušenje i radikalne promene namene kompleksa Beogradskog sajma, gde je samo jedna hala dobila status kulturnog dobra, iako je to trebalo da postane ceo kompleks; Stari savski most u Beogradu – uprkos njegovoj istorijskoj i arhitektonskoj vrednosti i uprkos velikim protestima Beograđana, predviđeno je rušenje zbog potencijalnih infrastrukturnih promena koje ne garantuju rešenje saobraćajnog kolapsa u gradu; Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić” – njegov opstanak i funkcija su dovedeni u pitanje nebrigom i zanemarivanjem; Urbanistička rešenja Novog Beograda – preteće izmene mogu trajno narušiti modernističko nasleđe ovog dela grada; Proširenje „Beograda na vodi” na levu obalu Save – ugrožava se deo Memorijalnog centra „Staro sajmište”, važne istorijske lokacije; Dalje uništavanje Vračara i Neimara – bespravna rušenja vila i seča drveća uništavaju autentični karakter ovih delova grada.

Apeluje se na nadležne institucije da obustave sve aktivnosti koje mogu dovesti do oštećenja ili uništenja kulturnih dobara, uključujući i uklanjanje objekata iz registra bez adekvatne stručne procene i javne rasprave u kojima treba da učestvuju relevantni stručnjaci, institucije i zainteresovane strane; poštuju i sprovode odredbe Zakona o kulturnim dobrima, kako bi se obezbedila adekvatna zaštita i očuvanje naše kulturne baštine u skladu sa propisanim procedurama i procedurama stručnih tela te da se uljuči stručna javnost, relevantne institucije i organizacije civilnog društva u proces donošenja odluka koje se tiču kulturnih dobara, kako bi se osigurala maksimalna transparentnost, stručnost i participacija u ovim ključnim procesima, te obezbedilo da svaka odluka bude zasnovana na stručnim procenama i zakonodavnim okvirima.