Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Po mnogima je Edvard Munk (1863−1944) najznačajniji i najpoznatiji norveški umetnik svih vremena iako je njegova karijera započela uz kontroverze, njegova prva izložba u Berlinu čak je proglašena i „uvredom umetnosti“. Munkov najpoznatiji rad svakako je Krik − simbol anksioznosti savremenog čoveka. Citiran i travestiran u umetnosti, reklamama, crtanim filmovima (Endi Vorhol, Arvid Andreasen, Erro, Simsonovi) postao je popularniji od svoga tvorca. Postoji nekoliko verzija Krika a četiri se mogu videti u Oslu, tri u Muzeju Edvarda Munka i jedna u Nacionalnom muzeju.

Jedno vreme Krik je bio i zvanično najskuplje umetničko delo na svetu. Na Sotbijevoj aukciji u Njujorku, 2012. godine za 120 miliona dolara prodata je verzija koja je decenijama bila vlasništvo porodice Munkovog prijatelja. Delo je sačuvano u ramu u koji ga je postavio sam autor a na poleđini su zabeležene umetnikove misli o nastanku slike.

„Šetao sam s prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavo crvenu boju. Odjednom sam se osetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu: video sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji prijatelji su nastavili da hodaju, a ja sam ostao, drhteći od nemira. Osećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom“, zapisao je sam Edvard Munk.

Krik koji se čuva u Nacionalnom muzeju (tempera i ulani pastel na kartonu) nema specijalnu zaštitu poput tri verzije Krika (tempera i ulje na kartonu, crtež-masni pastel na kartonu i litografija) koje poseduje Muzej Edvarda Munka. One se čuvaju na poseban način i pod specijalnim nadzorom.

Naime dok je 30 minuta jedna od verzija vidljiva posetiocima muzeja, druge dve nisu. Izloženost svetlu je limitirana kako bi se sve radovi sačuvali od propadanja.

Edvard Munk i Oslo

Iako je Munk od 1884. do 1909. boravio u Berlinu i Parizu, u Oslu je započeo svoju karijeru, u tom gradu je rođena ideja za Krik, tamo je proveo poslednje godine života.

Pošto je nerado prodavao svoje radove, glavnom gradu Norveške testamentom je zaveštao većinu svojih dela. Zato se najznačajnija i najveća kolekcija Munkovih dela čuva u Munkovom muzeju (Munchmuseet) u Oslu koji broji preko 26.700 njegovih radova, uključujući i freske velikih dimenzija, kao što je Sunce dimenzija skoro osam metara.

Ali, i Nacionalni muzej u Oslu pored Krika ima izuzetno vredna Munkova dela, kao što su Madona ili Friz života.

Muzej Edvarda Munka otvoren je 1963. godine u rezidencijalnoj četvrti Toyen da bi kolekcija Munkovih radova od 2021. bila preseljena u novu zgradu.

Odluku o izgradnji savremenijeg muzeja, koji bi na adekvatan način brinuo i predstavljao Munkovo delo, podstakla je, između ostalog, i krađa Madone i jedne od verzija Krika 2004. godine koji su kasnije pronađeni.

Munkov muzej, prepoznatljiv po prelomljenoj fasadi sa perforiranim i transparentnim aluminijumskim pločama, delo je španske arhitektonske firme Estudio Herreros. Ima 13 spratova i 11 izložbenih sala, a tokom gradnje, jednog od najvećih svetskih muzeja koji je posvećen samo jednom umetniku, ispoštovani su propisi u vezi sa za održivošću, primenjeni su reciklirani materijali, tehnike i sistemi uštede energije.

Zgrada muzeja smeštena je u nekadšnjoj luci, džentrifikovanom delu Osla  a sam muzej raznim sadržajima, u zgradi i van nje, Munkova dela čini dostupnijim i pristupačnijim široj javnosti, čak i onima kojima (vizuelna) umetnost nije bliska.

U muzeju se organizuju pojedinačne izložbe drugih umetnika koji sa delom Edvarda Munka stupaju u specifični dijalog, stručna vođenja, interaktivne radionice, predavanja, raznovrsni kreativno-edukativni sadržaji za mlade i starije, postoji muzejska prodavnica, biblioteka, restoran…

Na promenadi, ispred Munkovog muzeja, nakon javnog konkursa, postavljena je i devet metara visoka bronzana skulptura Majka britanske umetnice Trejsi Emin (Tracey Emin). Ovaj spomenik ženi i materinstvu, figura žene nagnute nad nevidljivim detetom, aluzija je na Munkovu majku koja je preminula kada je Edvardu Minku bilo pet godina, što je jedan od razloga zašto u njegovim radovima ima toliko motiva usamljenosti, melanholije i smrti.

„Munkova majka je preminula kada je bio vrlo mlad. Zato sam želela da mu stvorim majku“, izjavila je Trejsi Emin i sama dugi niz godina fascinirana i inspirisana Munkovim životom i delom.