„MOGLA SAM TO BITI JA”

Autorka: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Linda Bustrem Knausgor: „Dobro došla u Ameriku“ (Laguna, 2020)

Koliko je naslov: „Bivša Knausgorova žena objavila roman!” dobra reklama a koliko  primer seksizma? I koliko porodični kontekst, propitivanje šta je stvarno, a šta izmišljeno uprošćava recepciju dela švedske pesnikinje, prozaistkinje i kolumnistinje, Linde Bustrem Knausgor (Linda Boström Knausgård, 1972)?

Knausgor
Foto: Ljiljana Maletin Vojvodić

„Sama sam sa sobom. U gradu u kojem živim nemam prijatelja, a muž me je ostavio. Dosadilo mu je biti osoba koja za stolom vodi razgovore sa djecom. Puno se šalio s njima da sakrije činjenicu da ja ništa ne govorim. Osim onda kada sam pričala bez kraja i konca. Često me nije bilo kod kuće. Često sam bila u ovoj bolnici. Moja nas je bolest sve unesrećila. Bio je to život koji on nije htio. Sva je ljubav postala samo vesta koja te svrbi i koju moraš skinuti. Samo da se riješiš te veste i sve će ponovo biti dobro”, pripoveda Linde Bustrem Knausgor u romanu „Oktobarsko dijete” („Oktoberbarn”, 2019).

Iako vam unutrašnji glas govori da ne bi trebalo istraživati šta je u toj knjizi stvarno, a šta domaštano autorkino iskustvo, teško je potpuno zanemariti njenu vezu sa autorom „Moje borbe” budući da je Linda Bustrem Knausgor jedan od značajnih likova autofikcijskog heksaloga u kojem je, mnogi će se složiti s njom, „do kraja ogolio njihovu intimu”.

Moja borba Karl Uve Knausgor
Foto: Ljiljana Maletin Vojvodić

U „Oktobarskom dijetetu” naratorka svedoči o boravku u bolnici koju zove „tvornicom”, bipolarnom poremećaju, pokušaju samoubistva, elektrokonvulzivnoj terapiji kojom, poput „restart” dugmeta na kompjuteru telo „šokiraju” kako bi povratio svoj balans. No, iako je reč o iskustvu koje jeste autorkino, i mada je o njemu javno govorila, ovaj roman prevazilazi autobiografski podtekst i ne može se čitati kao autofikcija.

„Oktobarsko dijete” (Naklada Lijevak, Zagreb, 2020) nije njena jedina knjiga na ex-ju jezičkom prostoru. Roman Linde Bustrem Knausgor pod nazivom „Dobro došla u Ameriku” („Välkommen till Amerika”, 2016), u prevodu Nikole Perišića, objavila je izdavačka kuća Laguna. Mada sam ja prvo pročitala „Oktobarsko dijete” za koje sam saznala u Gardijanu jer sam o Knausgorovoj knjizi „U leto” pretraživala po netu, što ponovo otvara dilemu s početka teksta.

October Child Linda Bustrem Knausgor
Foto: Ljiljana Maletin Vojvodić

„Dobro došla u Ameriku” je roman o odrastanju jednog senzibilnog deteta. U njemu nema reminiscencija na Karla Uvea Knausgora  (koji istina nije imenovan ni u „Oktobarskom dijetetu”) što čitaoca, bar na početku, oslobađa poriva da kopa po autorkinoj biografiji.  U njoj je protagonistinja − devojčica Elen; ona zaćuti, jer se smatra odgovornom za očevu smrt, budući da je priželjkivala da se desi.

Linda Bustrem Knausgor, Linda Bostrom Knausgard
Foto: Ljiljana Maletin Vojvodić

„Mnogo je već prošlo otkako sam prestala da govorim. Svi su se privikli. Mama, brat. Tata je umro, pa ne znam šta bi on rekao. U mojoj porodici je nasleđe snažno”, započinje Elen ispovest o sopstvenoj traumi, ocu, bratu i majci, o „svetlosti”, kojom ju je ta zanosna majka guste plave kose i zvonkog, veselog glasa „zasipala“ i gušila odbijajući da prihvati tamu s kojom su živeli.

Uprkos nameri da se to ne učini, nemoguće je ne pomisliti na autorkinog oca, koji je, takođe, patio od bipolarnog poremećaja i na njenu majku, Ingrid Bustrem (Ingrid Boström 1942-2019), snažnu i značajnu figuru u autorkinom životu, poznatu švedsku glumicu, koju pod pravim imenom i prezimenom, opisuje i Knausgor u „Mojoj borbi”.

Ipak, čitajući ovaj, u osnovi, refleksivni roman, potiskujete biografski podtekst. U njemu su slojevi biografskog „oneobičeni”, fikcionalizovani, rasparčani. Roman zaslužuje da bude pročitan van konteksta „spisateljice sa bipolarnim poremećajem i bivše žene Karla Uvea Knausgora”. Uostalom, Linda Bustrem je debitovala u književnosti pre nego što je upoznala norveškog pisca, njena dela imaju autentičan književni rukopis koji ne podseća na Knausgorov, roman  „Dobro došla u Ameriku“ je dobio prestižnu  nagradu Asocijacije švedskih izdavača „Avgust“.

„Mozaici fragmentarnih odlomaka i flešbekova” Linde Bustrem Knausgor pružaju utisak autentičnosti i iskrenosti. Što nije nužan uslov dobrog dela niti je to identifikacija sa književnim likom ili autor(k)om. No, iako različita, oba njena romana su me nagnala da pomislim: „Mogla bih to biti ja”. Pogotovo kada u „Oktobarskom dijetetu” napiše: „U to sam vreme bila spisateljica. Jadan je to posao. Bez olakšanja. Bez napretka. Bez odmora. Bez veselja.”

Leave a Reply

Your email address will not be published.

error: Content is protected !!