Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Nakon što je 25. septembra, 56. Bitef zvanično otvorila Marina Davidova, upozoravajući na katastrofalne posledice rata u Ukrajini, na sceni beogradskog JDP-a izvedena je belgijska predstava Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima koreografa Jana Martensa u produkciji GRIP i Dance on ansambla iz Antverpena.

Predstavu Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima (any attempt will end in crushed bodies and shattered bones) determinišu plesači i plesačice različitih godina, različitih tipova tela, rodnog  i etničkog identiteta, različitih plesačkih koncepata.

Sedamnaest plesača i plesačica u minimalistički stilizovanim trikoima u nijansama sive, potom, nakon presvlačenja na samoj sceni, u raskošnijim, intenzivnim crvenim kostimima s naborima i volanima nastupa pojedinačno, u paru, u grupi, zajedno.

Nekonvencionalno, s dramatičnim obrtima, svedeno, razigrano i spontano oni hodaju, skaču, trzaju se, igraju, marširaju. Bez naizgled jasnog cilja, improvizujući ili usmereno, koordinisano i organizovano; u raskoraku, s preprekama ili u interakciji.

Ali, vizualna reprezentacija različitosti koje paralelno egzistiraju na sceni samo je jedan od aspekata višeslojnog koncepta predstave. Kao i preispitivanje fenomena plesa, koji je ujedno i mukotrpan fizički rad.

Tema koju ovaj atipičan baletski ansambl, sastavljen od izvođača različitog profesionalnog iskustva uzrasta od 17 do 70 godina, problematizuje jeste nasilje. Naslov same predstave na to upućuje. Reč je o izjavi Si Đinpinga, kineskog predsednika koji je tokom protesta u Hong Kongu rekao da će svaki pokušaj da se Kina podeli završiti skršenim telima i slomljenim kostima. Zato Martens postavlja pitanja: Da li smo se navikli na nasilje i da li reagujemo na njega.

Zbog toga ova predstava nije samo mozaički koncipiran plesački govor o traganju za autentičnim izrazom i napornom i iscrpljujućem plesu. Ona govori o odnosu tela i društvenog poretka, i o nasilju: fizičkom, psihičkom, jezičkom, ali i o pobuni i protestu.

Jezički narativ predstave čine odlomci romana Spring Ali Smith i tekstovi Kae Tempest, koji svedoče o moralnim krizama i dezintegraciji vrednosti, netoleranciji, mržnji, odnosima moći, podređivanju i stradanju slabijih.

Muzičku osnovu čine protestne pesme: Triptych: Prayer/Protest/Peace Ebija Linkolna i Maksvela Rouča, Koncert za čembalo i gudački orkestar op. 40 Henrika Mikolaja Goreckog i People’s Faces sa albuma The Book of Traps and Lessons nebinarne, dženderkvir britanske pesnikinje i reperke Kae Tempest .

Predstava flamanskog koreografa Jana Martensa, koja je premijerno i sa velikim uspehom odigrana 2021. na festivalu u Avinjonu, a koju je i beogradska publika ispratila ovacijama, jedan je od primera razvojnog pozorišta, devised teatra koji se, zahvaljujući dezintegraciji hijerarhije u stvaralačkom procesu, realizuje kroz kreativan proces grupe, omogućavajući prostor za višeglasje, kolektivnu partituru ansambla koji na prvi pogled, nema mnogo toga zajedničkog.