Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Sinoć su se, ispred knjižare Bulevar Books, u okviru šestog izdanja festivala SOFA 2023,  novosadskoj publici predstavili rgionalni pisci Damir Karakaš i Ante Tomić. Ovogodišnje izdanje SOFE trajalo je od 7. do 10. juna. Na „festivalu zamišljenom kao književno-muzički spektakl koji treba da okupi mnoge sjajne umetnike reči na jednom mestu – na ulici, ispred knjižare Bulevar Books“, pored Karakaša i Tomića učestvovali su i Marijana Čanak, Kralj Čačka, Peca Popović, Žarko Radaković, Feđa Štukan i Dragan Velikić.

Literatura treba da bude odraz svog vremena

Poslednje festivalske večeri je najpre nastupio Damir Karakaš, autor romana „Sjajno mjesto za nesreću“, „Blue Moon“, „Sjećanje šume“, „Proslava“ i „Okretište“. Njegov najnoviji roman zove se „Potop“. No on se još uvek ne nalazi u našim knjižarama budući da nije objavljavljen u Srbiji. Karakaš je govorio o „Potopu“, svojoj izložbi 42 portreta, književnim uzorima, Kišu, Bulatoviću, Tolstoju, i naravno o svojoj Lici i rodnom selu „bez škole, crkve i prodavnice“ u kojem žive još samo „njegovi roditelji i jedan neoženjen policajac“, o Daliboru Martinisu, odrastanju uz „Šarlo akrobatu“ i „Pekinšku patku“, o tome kako ga drugi čitaju i kako je ušao u školsku lektiru – u svom uobičajenom maniru, najčešće anegdotski, uz humor.

Tako su aplauze publike izazvale opaske da bi se njegova proza mogla etiketirati kao „čista lička vuna“, kako na koncertima „ljudi više ne fotografišu izvođače već sami sebe“, a da „toliko pišu da nemaju vremena ni sebe pročitati“.

Govorio je i o tome da „ne voli da priča o sadržini svojih knjiga“ kao ni kritiku koja „razotkriva stvari“, kako „danas ljude ne možemo kritizirati“, o hrabrosti opiranju porodičnoj istoriji,  stavu da „literatura treba da bude odraz svog vremena“, kako mu je „jezik mnogo bitniji od opisivanja događaja“, koliko se, tokom pisanja, bavi montažom, koliko radi na jeziku, te da „postoje dobri i loši pisci kao i dobri i loši čitaoci“, ističući da su  ženska prava i suprotstavljanje nacionalizmu civilizacijska tekovina.

# protiv nasilja

Ne manju pažnju mnogobrojne publike privukao je i Ante Tomić, hrvatski romanopisac, pripovjedač, kolumnist i feljtonist, komediograf i filmski scenarist, koji je govorio o tzv. zavičajnoj književnosti, (nezavisnom) novinarstvu i njegovoj budućnosti, o tome „kako čovek mora biti protivrečan“, o svom životu u Splitu, splitskom mentalitetu, turizmu („Nema više ni Jugovinila ni Jugoplastike, samo znamo okretati biftek i frigati lignje“), o Slobodnoj Dalmaciji, Dežuloviću, Feralu, Evropskoj uniji…, iskazujući podršku beogradskim protestima protiv nasilja za šta je dobio veliki aplauz. Na kraju je, nakon pitanja koje je iz publike postavila novinarka Bojana Karavidić, pročitao odličan tekst o Arsenu Dediću pisan posle smrti velikog hrvatskog kantautora.

Tomićev tekst o Arsenu se može pronaći na stranicama Jutarnjeg lista: https://www.jutarnji.hr/kultura/glazba/ante-tomic-o-arsenu-bio-je-bog-mu-dusi-dao-nemoguca-osoba.-ranjiv-i-osjetljiv-a-otrovan-sablaznjujuce-prost-opakog-jezika…-291547. A dok se najnoviji roman Damira Karakaša ne pojavi na srpskom tržištu podsećamo na prikaz njegovog romana „Okretište“, nagrađenog regionalnom Nagradom „Meša Selimović“, na stranicama portala Art Box.

REGIONALNA NAGRADA MEŠA SELIMOVIĆ „OKRETIŠTU“ DAMIRA KARAKAŠA