Piše: Nataša Krstić //

U venecijansku Palatu Grasi (Palazzo Grassi) najbrže se stiže sa železničke stanice gradskim prevozom brodom. Savremeni centar umetnosti smešten unutar impozantne građevine iz osamnaestog veka od 12. marta sedište je velike izložbe „CHRONORAMA“, koja prikazuje arhivu Conde Nast časopisa, odnosno onog njenog dela koji pripada zbirci milijardera, Francuza Fransoe Pinoa (François-Henri Pinault) vlasnika luksuznih brendova kao što su Guči, Iv Sen-Loren, Botega Veneta, Balensiaga… Drugi deo izložbe pod naslovom „CHONORAMA Redux“ bavi se savremenim slikarstvom i proučava veze između dva konteksta  —  savremenog slikarstva i fotografije dvadesetog veka, od 1910-tih do 1980-tih.

Najveći deo Pinoove kolekcije nalazi se u Parizu u zgradi Bourse de Commerce, između Luvra i centra Žorž Pompidu. U Veneciji, Pinoova zbirka se prikazuje u prostorima koji su blizu jedan drugog, Palazzo Grassi i Punta della Dogana. I njih je u galerije savremene umetnosti transformisao čuveni japanski arhitekta Tadao Ando.

„HRONORAMA. Fotografsko blago 20. veka“ („CHRONORAMA. Photographic Treasures of the 20th Century”) prva je velika izložba radova pribavljenih za Pino kolekciju iz arhiva Conde Nast koji sadrži fotografije iz časopisa Vog (Vogue), Veniti fer (Vanity Fair), Haus end garden (House and Garden), Glamur (Glamour), GQ. Fotografije su prikazane van kontekta časopisa, neke prvi put. Izložba sadrži 407 radova 150 fotografa, poređanih hronološki, po dekadama, sa objašnjenjima koja prate svaku celinu/dekadu.

Mladi ambiciozni izdavač Conde Montroze Nast 1909. godine kupio je nedeljnik Vog koji je 1892. osnovao Artur Boldvin Turnur. Nast je stvorio časopis za elitnu publiku i sve one koji su želeli i težili da postanu elita. Vog je postao najuticajniji modni magazin, dok se Veniti fer (takođe u Nastovom vlasništvu) fokusirao na kulturu, politiku i umetnost.

Prva dekada (1910-te) na izložbi „ HRONORAMA. Fotografska blaga 20. veka“ prikazana je u znaku predratne kulturne i umetničke revolucije u kojoj su izdvojena kao najvaznija dva fenomena  —  Ruski balet i izložba Armory show. U to vreme članci su bili ilustrovani crtežima, ali je Conde Nast shvatao da fotografija odlično odražava duh vremena. Tada je Adolf de Meyer angažovan da fotografiše za Vog i Veniti fer.

Dve osnovne ideje vodilje ovih časopisa su bile kontradiktorne. Insistiralo se istovremeno na statusu i prestižu ali i revolucionarnim idejama koje su postojale u društvu. Interesantno je videti same početke Voga, kada je ilustracija bila mnogo zastupljenija od fotografije. Crteži su živi, koloristički bogati, sa raznovrsnim stilizacijama formi. Na izložbi su prikazani ilustratori Eduardo Garcia Benito, Helen Dryden, George Wolfe Plank.

Kako su radovi podeljeni po dekadama, svaka dekada svedoči o ekonomskoj i političkoj stvarnosti u kojoj deluju poznate ličnosti slikane za časopise. Umetnici koji su socijalno aktivni, predstavljaju ogledalo miliona, snove običnih ljudi. Mnoge od fotografisanih zvezda bili su aktivisti za ljudska prava, antirasisti, feministkinje, borci za seksualne slobode i afirmaciju biseksualnosti. Druge fotografije predstavljaju foto modele u kreacijama čuvenih kreatora ili mrtve prirode, a neke su fotografije dokumentarne i ukazuju na neki socijalni fenomen.

Kontekst postavke je važan zato što nam nudi uzročno-posledičnu vezu između društvene realnosti različitih dekada XX veka i estetike fotografije, načina gledanja i shvatanja lepote, pristupa portretisanju. Predstavljeni su čuveni fotografi koji su radili za Vog, ali i oni manje poznati.

Svojom inventivnošću fotografi izmišljaju i nameću nove žanrove ili nove poglede na estetiku i time čine revolucionarnim dekade u kojima su delovali. Izložba nam pruža pregled rasta i razvoja stilova i žanrova u fotografiji. Tako srećemo i prve nagoveštaje storytellinga i portretne psihološke fotografije, različite pristupe portretu kao svedočanstvu o društvenom statusu i karakteru slikane ličnosti.

Poimanje lepote takođe doživljava preobražaj kroz dekade — od savršenstva i idolopoklonstva savršenstvu, do prezira prema savršenstvu i insistiranja na nesavršenom. Svaki autor na originalan način glorigikuje vrednosti ili antivrednosti.

„Chronorama“ pruža svojevrstan pregled vremena od početka modernizma do rađanja postmodernizma. Pre svega, pruža nam svedočanstvo o prošlosti koju moramo poznavati. Samo ako znamo na čemu se temeljila kultura, možemo doprinositi njenom opstanku i razvoju. Vreme koje „Chronorama“ prikazuje, postoji zahvaljujući ovakvim dokumentima. Zbog toga je ova izložba neizmerno značajna. Ona nam prikazuje način na koji se odvijao kulturni život, šta su bili njegovi vrednosni prioriteti, koje su bile revolucionarne težnje vremena i ljudi koji su se za njih borili, i fotografi i oni koji su fotografisani. Jer, fotografisane ličnosti su svojim stavom i delom pokušavale da transformišu konzervativno društvo i njegove konvencije.

Najznačajniji fotografi koji se pojavljuju na izložbi su Adolf de Meyer, Margaret Bourke White, Edward Steichen,George Hoyningen Heune, Horst P. Horst, Lee Miller, Diane Arbus, Irving Penn,Cecil Beaton, Helmut Newton.

Među poznatim ličnostima slikanim za Vog, na izložbi možemo videti Meri Pikford koju je slikao Nikolas Marej, Stejhenov portret Daglasa Fernbaksa, Gloriju Svanson Morisa Goldbrga, Bet Dejvis Herberta Mičela, Steihenov portret Vinstona Čerčila, Ketrin Hepbern, Odri Hepbern,Djuk Elingtona, Salvadora Dalija, Katrin Denev Dejvida Bejlija, Žan Moro, Anu Manjani i mnoge druge.

Art Deco, holivudski setovi, intelektualni krugovi Pariza, sifražetkinje, swinging London, seksualna revolucija, neke su od tema koje zaokupljaju Vog i Veniti fer. Svaka dekada donosi avangardnu estetiku i novi senzibilitet „in vogue“.

Fotografije su dokument o vremenu, ali su isto tako umetnički gest koji živi sam za sebe i transformiše stvarnost, nudeći nam novi doživljaj stvarnosti. Izložba „Chronorama“ beleži ove transformacije, a mlađe generacije se upoznaju sa mogućnostima medijuma , kao estetika , narativa i sredstva komunikacije.

Katalog izložbe sakuplja podatke o fotografijama hronološkim redom, izlaže istorijat i socijalno-politički značaj svake fotografije, kao i njena stilska obeležja.

Uz pomoć kataloga publika može da stekne sliku o životu u XX veku pre 80-tih godina, o svemu što prethodi vremenu u kome živimo. Do 60-tih godina Vog je prvi časopis koji insistira na fotografijama Afroamerikanaca, najviše muzičara. Autori izložbe navode da predstave konzervativnih vrednosti srednje klase nisu bile preispitivane u Vogu pre 60-tih, kao i da je Vog tada bio časopis koji je nudio idealizovanu viziju sveta, podilazeći domaćicama u malim gradovima.

Dajana Vriland postaje urednica Voga 1963. godine, u vreme socijalnih, političkih i kulturnih previranja, koja su obeležila dekadu feminizma, kontrakulture, pacifizma, pokreta za ljudska prava i studentskih nemira 1968. Tek u ovoj dekadi Vog postaje slobodarski. Promoviše se nova generacija umetnika, konceptualista i pop artista. Za razliku od konzervativizma prethodnih dekada, 60-te su obeležene optimizmom i transformacijom. Autori izložbe navode da su se do 60-tih istine izbegavale. Svaka je fotografija u katalogu posebno obrađena.

Sedamdesete donose subverziju i hedonizam, porno-šik fotografa Helmuta Njutona, pobunu i slobodu u kreativnom izražavanju, mladalačku energiju, obrtanje rodnih uloga. Debora Turbevil uvodi mogućnost narativnog žanra, što prethodi pojavi storytelling fotografije. Ulice gradova, Pariza i Njujorka, sve su aktuelnije na modnim fotografijama. Sve ukazuje na drugačiju budućnost, na revoluciju u fotografiji koju započinje 80-tih Ana Vintur, nova urednica Voga.

Ova izložba budi uspomene retkima koji su svedoci prošlih vremena, a većini posetilaca omogućava da steknu sliku o vremenu o kome znaju samo iz spisa i fotografija koje o njemu svedoče. Ipak, doživljaj ove izložbe kao vrste vremeplova veoma je živ i taj vremeplov nas uverljivo vodi na putovanje u prošlost.

Izložba je na programu od 12.03.2023. do 07.01.2024. godine