Kritičari govore da je na Narinu umetnost uticao američki pop art, crtani filmovi i japanska kawaii kultura. Fragmenti tekstova pank, rok ili kantri muzike uključeni su i u naslove njegovih radova, pa čak i direktno na platno. Iako je njegov rad povezan sa superflat stilovima, Nara ne dopušta da se njegova umetnost etiketira, kroz svoja dela i dalje istražuje različite umetničke pravce .

„Koreni mojih radova su moje detinjstvo, a ne pop kultura, oko mene su bili voćnjaci, ovce i konji. Radije čitam bajke nego stripove“, izjavio je Jošitomo Nara.

Jošitomo Nara je rođen u poljoprivrednoj prefekturi Aomori u Japanu kao najmlađe od troje dece. Kako su mu roditelji bili okupirani poslom, a postojala je velika razlika u godinama između njega i njegova dva starija brata, Narino usamljeno detinjstvo oblikovalo je njegov osetljiv i introvertan karakter. Osećajući se potpuno izolovanim od druge dece i nemirnim zbog svakodnevice malog grada, uronio je u prirodu i bajke. U jednom trenutku pronašao je radio-stanicu obližnje američke vazdušne baze te se tako upoznao sa kantri i rok muzikom. Ne razumevajući ni jednu reč pesama na engleskom, pokušao je da osmisli njihov sadržaj gledajući omote ploča, pa je kroz intonaciju, zvuk i ritam počeo da zamišlja o čemu se radi u tekstovima. Ova ljubav prema muzici, intenzivna osećanja koja ona u njemu budi, i dalje su deo Narinog života i njegove umetničke prakse.

„Neadekvatnost spoljašnjeg sveta obogatila je moj unutrašnji svet“, rekao je Nara čiju je maštu i kreativnost inspirisalo upuštanje u jednostrane razgovore s drvećem ili životinjama.

Crteži koje ponekad gotovo ležerno šara na papirićima, kovertama, flajerima ili kartonima, pokazuju direktan uticaj muzike, književnosti, sub i pop kulture koji propituju društveno-politički kontekst: društvene vrednosti, norme i ideale. Još kao adolescent, Nara se zaljubio u buntovne tonove zapadne pank rok muzike što je bilo ekstremno suprotno njegovoj skromnoj naravi. Njegova strast prema muzici postaće muza njegovih kasnijih umetničkih dela. Radovi kao što su: 1.2.3.4 Change the History (2007), Rock’n Roll the Roll (2009) i Lonely guitarist (2015) prikazuju decu koja sviraju gitare ili ukulele.

Narina nekonformistička razmišljanja o sopstvenim ličnim iskustvima privlače mnoge koji u sićušnom detetu vide svoju sliku. Njegova dela povezuju istočnu i zapadnu kulturu, posmatrače svih uzrasta sa univerzalnim temama teskobe, izolacije i pobune.

„Čak i da sam znao da neće biti nikoga ko bi pogledao moj rad, svejedno bih napravio potpuno istu stvar“, izjavio je.

Njegovo vlastito iskustvo starenja i pogoršanje vida pokazalo mu je važnost očiju njegovog subjekta. Komentarisao je: „Kažu da su ljudske oči ogledalo duše, a ja sam ih crtao previše nemarno… Više me je zanimalo izražavanje složenih osećaja na složeniji način.“

Potres u Tohokuu 2011, cunami i eksplozija u nuklearnoj elektrani Fukušima bili su traumatični za mnoge Japance. Nakon razornih posledica, i Nara se osećao bespomoćnim. Kako bi se ponovno povezao sa sobom i svojim temeljnim vrednostima, okrenuo se vajarstvu, nazivajući ga „razmišljanje rukom“.

Izložba All My Little Words Jošitoma Nare na programu muzeja Albertina modern je do 1. novembra 2023. godine.