Piše: Iskra Lj. Marin //

Često otvorimo ormar, pogledamo police prepune odeće i ipak pomislimo da nemamo šta da obučemo. Taj paradoks jedan je od najboljih pokazatelja koliko je brza moda promenila naš odnos prema garderobi. Nekada su se stvari kupovale da traju godinama, danas se često kupuju zato što su popularne ili ih je neko upravo pokazao na društvenim mrežama.

Poslednjih dvadesetak godina veliki brendovi više ne predstavljaju samo sezonske kolekcije, već iz nedelje u nedelju izbacuju nove modele, stvarajući utisak da stalno kasnimo za sledećim trendom. Odeća je postala roba za jednokratnu upotrebu, a posledice takvog načina proizvodnje osećaju se – u zagađenim rekama, planinama tekstilnog otpada i fabrikama u kojima se često radi u veoma teškim uslovima. Zbog toga se poslednjih godina sve češće govori o svojevrsnom „raskidu“ sa brzom modom. To, međutim, ne znači da treba prestati voleti modu ili potpuno odustati od kupovine. Naprotiv. Reč je o tome da počnemo da kupujemo promišljenije.

Jedno od najjednostavnijih pitanja koje možemo sebi postaviti pre nego što nešto kupimo glasi: Hoću li ovo zaista nositi? Ako već u prodavnici nismo sigurni da će taj komad postati deo naše svakodnevice, verovatno nam nije ni potreban. Takva mala pauza često spreči impulsivnu kupovinu zbog koje ćemo se kasnije kajati.

Možda još važnije od kupovine jeste da ponovo pogledamo ono što već imamo. U većini ormara se krije mnogo više nego što mislimo. Dovoljno je drugačije kombinovati odeću, zameniti dugmad, skratiti pantalone ili obnoviti omiljeni kaput. Prepravka odeće, koja je nekada bila sasvim uobičajena, ponovo postaje deo savremene kulture održivosti.

Obrazujmo se! Čitajmo o tome kako nastaje odeća koju kupujemo, gledajmo dokumentarne filmove o tekstilnoj industriji i slušajmo iskustva dizajnera, aktivista i ljudi koji se zalažu za održivu modu. Ono što nam više nije potrebno možemo prodati ili, još bolje, donirati nekome kome će zaista koristiti. Svaki od tih koraka produžava životni vek garderobe i smanjuje potrebu za novom proizvodnjom.

Istovremeno, prodavnice polovne garderobe više nisu mesta na kojima se kupuje isključivo iz nužde. Naprotiv, mnogi ljubitelji mode upravo tamo pronalaze kvalitetne komade, prirodne materijale i originalan dizajn koji se teško može naći u lancima brze mode. Što je opet nov problem jer su u nekim gradovima takve stvari postale popularne i preskupe jer su u trendu. Ali, činjenica je da kupovina polovnih stvari produžava njihov životni vek i smanjuje potrebu za proizvodnjom novih.

Važno je razbiti i jednu čestu zabludu. Održiva moda ne znači zamena skupim „ekološkim“ brendovima. Najodrživija odeća jeste ona koja je već u našem ormaru. Nositi jednu jaknu deset godina daleko je odgovornije nego svake sezone kupovati novu, bez obzira na to koliko se ona reklamira kao održiva.

Zapravo, najveća promena nije u samoj garderobi, već u načinu razmišljanja. Brza moda nas je navikla da stalno želimo nešto novo. Održiva moda nas podseća da našu vrednost ne određuje odeća niti broj lajkova koje će dobiti na društvenim mrežama, već koliko dugo će biti deo našeg života.

Zato raskid sa brzom modom ne počinje u prodavnici. Počinje onog trenutka kada shvatimo da nam nije potrebno još stvari već su nam dovoljne one koje posedujemo.

Napomena redakcije: Kao ilustracija korišćene su fotografije sa izložbe Silvie Fleury u Roterdamu 2024, umetnice koja ne kritikuje modu u celini, niti se njeni radovi mogu svesti na poruku “ne kupujte”. Ona koristi jezik mode, luksuznih brendova i potrošačke kulture da bi istražila želju, identitet, rodne stereotipe i odnos između umetnosti i robe. Njeni radovi su često dvosmisleni – istovremeno deluju kao slavljenje luksuza i njegova ironijska kritika.