Piše: Ljiljana Maletin Vojvodić //

U kojoj meri naša primarna porodica oblikuje naš identitet, utiče na naše kasnije izbore i odluke, i da li je sve onako kako na prvi pogled izgleda, neka su od pitanja koja u romanu Moderna porodica (Geopoetika izdavaštvo, 2025) problematizuje norveška književnica Helge Flatland (1984).

Radnja romana započinje u Rimu u koji jedna prosečna norveška porodica stiže kako bi proslavila rođendan. Sa ocem, 70. godišnjim slavljenikom, majkom i njihovom odraslom decom: novinarkom Liv, nekoliko godina mlađom medijskom savetnicom Elen i najmlađim Hokonom, „mezimcem“ porodice, stižu i muž i deca najstarije kćeri, kao i Elenin partner.

Za razliku od sunčanog Gardermoena, sa kog su poleteli, u Rimu pada kiša. Ali vreme nije ono što predstavlja pravi problem. Neočekivano, otac i majka saopštavaju da, nakon 40 godina braka, žele da se razvedu. Reakcije na ovu iznenađujuću vest prikazane su kroz različite narativne prizme. Naime, pripovedaju Liv, Elen i Hokon, dok njihovim partnerima i roditeljima autorka oduzima „glas“. Time čitaoci ostaju uskraćeni za njihove perspektive, ali previše introspektivnih glasova možda bi i narušilo strukturu romana.

Iako je razvod roditelja i reakcije na njega lajt-motiv ovog fikcionalnog dela, on pre svega služi kao okvir za otvaranje niza važnih pitanja o porodičnom, partnerskom i ličnom identitetu. Tekst se bavi temama kao što su život udvoje, bliskost i poverenje, izneverena očekivanja i potraga za „nekim ko će biti sve“, ali i promena porodične dinamike, potiskivanje problema, roditeljstvo i preuzimanje (ne)očekivanih društvenih i rodnih uloga.

U fokusu su i institucionalizacija ljubavi, potreba za kontrolom, odnos između slobode i vezanosti, dinamika moći, različita shvatanja braka, strah od monogamije i ponavljanje obrazaca iz sopstvene porodice.

Istovremeno, tekst otvara pitanja granica između roditelja i dece, griže savesti, izbora partnera, borbe za potomstvo, kao i potrebe za saosećanjem, pažnjom i utehom.

Različite kulturološke reference tekst smeštaju u specifičan urbani milje. Protagonisti su intelektualci, pripadnici srednjeg sloja i žive u uređenoj zemlji. Pominju se detalji iz svakodnevnog života: Buffalo patike, Canada Goose jakne, Bose slušalice, Lip Maximizer sjaj za usne, Diamond Glow tečni puder…, kao i filozofske i društvene aluzije: partnerski odnos između Simon de Bovoar i Sartra, „samonametnuti karantin“ od društvenih mreža i interneta, ljudi koji „uvek dosađuju predugim izlaganjima i prekidanjima drugih, obožavaju zvuk svog glasa i uvek moraju da postave besmisleno pitanje, iako su se svi već spremili za odlazak…“.

Roman provocira važna pitanja, ne toliko o drugima koliko o sebi: o sopstvenim izborima, (samo)nametnutim ulogama, očekivanjima i odnosima koje često ne umemo da čitamo. Na neki način tekst je i samopoć jer pokazuje da su sva naša traženja, gubljenja i propitivanja prirodan deo (moderne) porodice i luminalnih, fluidnih identiteta, bilo da živimo u Skandinaviji ili u Srbiji. Istovremeno, roman nas podseća da stvari nisu uvek onakve kakvim se čine.

I pored univerzalnosti tema, tekst se može čitati i u imagološkom ključu, posebno zbog narativa koje je još Miloš Crnjanski prepoznao kao „literaturu o materi, ocu i braku“. Podtekst, uslovno govoreći, nosi bergmanovski senzibilitet a porodična dinamika, na samom početku, pomalo podseća na Proslavu Tomasa Vinterberga.

Roman Moderna porodica (En moderne familie) Helge Flatland, norveške književnice koja je diplomirala skandinavske jezike i književnost na Univerzitetu u Oslu, objavljen je 2017. godine. Prodat je u više od 100.000 primeraka, dobio je nagradu Udruženja norveških knjižara (Bokhandlerprisen) i postao je bestseler. Ovo je ujedno i prva knjiga Helge Flatland objavljena na engleskom jeziku, dok ju je na srpski prevela Jelena Vojinović.