Razgovarala: Sara Stojev //

Bend Maktub možda je i najbolji primer razvoja i rezultata niške alternativne muzičke scene. Njihov rad prepoznaje publika širom Niša i okoline. Bend je imao prilike da svira na značajnim festivalima poput Exit festivala, Balkan Rock, Gitarijade u Velikom Gradištu i Underground festivalu. Na Balkan Rock festivalu, održanom 2024. godine u niškoj Banovini, bend je odneo pobedu i time potvrdio svoj trud, originalnost i kvalitet. Ono što fascinira je činjenica da je bend nepunih šest meseci pre dobijanja nagrade formiran. Danas, Maktub aktivno nastupa, komponuje i tako pridobija sve veću masu mladih ljudi željnih novih zvukova, žanrova i energije. Bend čine frontmen Boris Milojević, basista Jovan Janićijević , gitarista Matija Zdravković i bubnjar Kosta Gocić. 

Šta je to što mladi prepoznaju u Maktubu? Da li su to melodične i lirikom osnažene kompizicije? Ili Maktub leži u njihovoj viziji osnaživanja zajednice kao aparata kojim se menja stanje u državi, mentalitetu i njegovom odnosu prema kulturi? Artbox portal imao je prilike da upozna bend i sa njima razgovara o datim pitanjima.

Kako je izgledalo formiranje benda? Kakvu viziju ste imali na samom početku?

Boris: Krenulo je spontano. Jovan i ja smo se upoznali na keju 2022. godine. Uzeo sam njegovu gitaru i počeli smo da sviramo. Nismo videli do proleća 2023, kad smo se ponovo sreli u bivšem kafiću KŠTE. Tu sam upoznao i Luku Nikolića, bubnjara proto Maktuba. Počeli smo da džemujemo, tada smo već radili na pesmi „Glad“. Zatim smo ušli u period stagniranja. U nekom trenutku sam pitao Kostu, koga poznajem iz muzičke škole, da proba sa nama na bubnjevima. Već na prvoj probi smo napravili pet pesama, od kojih dve više ne sviramo. Jovan je pozvao Matiju, koji je već svirao bubnjeve u bendu Righel. Meni se odmah svidelo to što se naši stilovi sviranja ne poklapaju, što nemamo isti izraz. Zadnje što smo smislili je ime.

Jeste li ikada seli i razgovarali o tome u kom pravcu žanrovski želite da idete?

Boris: Mi generalno nikad nismo diskutovali o tome šta ćemo da sviramo. Ja  kod kuće pravim skice pesama, donesem ih na probu, diskutujemo zajedno i onda pravimo aranžman.

Jovan: Na početku smo išli ka grunge i punk zvuku.

Boris: Gravitirali smo ka tome, da. Mislim da je kasnije postalo objektivno nedefinisano, a da je za nas počelo da dobija Maktub karakter.

Jovan: Uporedi samo „Plač“ i „Ožiljak“, koliko su različiti. U početku je bilo sve dosta slično, a onda je postalo progresivnije. Sad postoje velike razlike u pesmama. Ja mislim da je to dobro, jer se kroz sve to provlači naš zvuk koji povezuje sve pesme.

Pripadate alternativnoj niškoj muzičkoj sceni, ali gde vas žanrovski možemo pronaći? Kakav muzički ukus individualno imate?

Jovan: Boris i ja smo se donekle poklopili. Ja sam došao sa nekim Red Hot Chili Peppers zvukom, Alice in Chains, Pearl Jam. Tu smo se poklopili. Odatle su nam se ukusi počeli razgraničavati.

Matija: Onda dođem ja (smeh). Slušam i tu muziku koju su oni spomenuli, ali primarno slušam moderan metal: metalcore i hardcore. Mislim da zato što slušam neke potpuno drugačije stvari, ima čari u toj raznolikosti, pogotovo u rifovima.

Kosta: Ja sam ranije dosta slušao grunge i stariji metal. U poslednje vreme sve više džez i punk, istražujem te pravce.

Postojite već duže od dve godine. U prvih godinu dana došli ste do zapaženih uspeha, a jedan od njih je svakako pobeda na Balkan Rock festivalu 2024. Kakvo je to bilo iskustvo i kako vam je taj trenutak pomogao u daljim koracima?

Jovan: Iskreno, vidim da je jedan od naših najvećih uspeha u trenutku posle svirke na Exit festivalu prošle godine. Tada je jedno dete došlo da se slika sa nama. Takav trenutak je istinska afirmacija.

Boris: Veliko Gradište je bilo zanimljivo. To nam je bila prva svirka van Niša. Celo to iskustvo je bilo lepo. Dobili smo drugu nagradu. Što se tiče Balkan Rocka, ja tu svirku pamtim po atmosferi. Bila je jako dobra. Trenutak je dodatno ulepšan činjenicom da smo nastupali u Banovini, a pobeda na festivalu takvog karaktera i veličine je sigurno doprinela prepoznavanju Maktuba kao benda.

Koliko festivali poput Undergrounda i Balkan Rocka pomažu u afirmisanju mladih bendova?

Boris: Gledajući iz ličnog ugla, nama je jako pomoglo. Kako Underground tako i Balkan Rock. Ne bih rekao da smo još uvek došli do nacionalne afirmacije, ali na lokalnom nivou svakako. Ja na Underground gledam kao na veliku porodicu. Mislim da Underground ima veliki uticaj na formiranje lokalne scene.

Jovan: Underground i Balkan Rock pomogli su i nama i drugim bendovima. Recimo, bili smo na Gitarijadi u Velikom Gradištu, koje bi trebalo da je malo veći i afirmisaniji festival. Nama lično nije toliko pomoglo koliko prethodno pomenuti festivali, osim nagrada pošto smo bili drugi. Zvali su nas da nastupamo ponovo, nismo nažalost mogli da odemo. Recimo da je pomoglo, ali na drugačiji način.

Neka vrsta specifičnosti vašeg benda je to što dvojica članova, Boris i Kosta, imaju iza sebe klasično muzičko obrazovanje. Na koji način poznavanje klasične muzike utiče na komponovanje, pevanje i pisanje tekstova?

Boris: Što se mene tiče, možda i ne utiče direktno. Uvek sam posmatrao klasičnu muziku na neki drugi način. Nije ona imala toliko uticaja na ovu muziku koju sad radimo. Možda i ima, a da ja nisam primetio. Svakako da znanje teorije i pravljenje harmonije pomaže. Što se tiče pevanja, jesam učio solfeđo, ali ovo je svakako drugačiji pristup. Razrađivao sam glas sam, tokom srednje škole, pogotovo kad sam živeo sam. Kosta i ja smo bili i na horu.

Kosta: Kod mene lično takođe to klasično školovanje nije imalo velikog uticaja, s obzirom da u našoj školi nemamo odsek za perkusiju, tj. za instrumente kao što je bubanj. Tako da nisam imao susreta sa klasičnom muzikom u tom pogledu. Što se tiče gitare i basa, najbitnija stvar koju izvlačim iz srednje muzičke je teorija. Zato što se to najviše radi. Mogu reći da je onda lakši pristup praksi, tj. instrumentima, kad znaš teoriju.

Koliko do sada imate izbačenih pesama?

Matija: Snimljene su dve. Prva je „U tvojim očima“, a druga je „Zeleni poljubac“ koju smo snimili nakon pobede na Balkan Roku. Snimali smo je u studiju, i to je stvarno bilo iskustvo, snimati u profesionalnom okruženju.

Boris: Ja mislim da je ta pesma favorit naše publike. To su dve studijski obrađene pesme. Ukupno imamo desetak pesama koje aktivno sviramo. Na albumu će se naći još osam.

Vaše pesme su energične, zvučne, brzo ulaze u uho i odmah su prepoznatljive. To nije čest slučaj, pogotovo ne kod mladih alternativnih bendova. Šta stoji iza tako dobro realizovanih pesama? Kako izgleda rad na jednoj pesmi?

Boris: Meni lično kad radim na pesmama, cilj mi je da to bude slušljivo, da brzo uđe u uho. Ja prvi volim da čujem i takvu muziku slušam. Volim da bude tvrdo, ali volim i melodiju. Fokus je na tome da ima težinu, ali i da ima melodiju. Melodija je ono nešto što te povuče. To je taj pristup: da bude iskreno, a i da bude zarazno.

Izbacujete album ove godine. Šta će se naći na njemu? Hoće li biti dosadašnjih pesama ili nečeg potpuno novog? Kakav je zvuk albuma i kada se planira izbacivanje?

Jovan: Na albumu će biti sve što je publika od nas do sada čula. Mislim da nemamo ništa novo na albumu što nisu već čuli, samo u sređenijoj formi. A što se tiče izlaska albuma… dobro pitanje. Ne pričamo o tome još uvek (smeh).

Boris: U procesu ima nekih stvari na kojima moramo da radimo i koje ćemo ispravljati, tako da se izbacivanje možda oduži, ne bi li bilo što kvalitetnije i da bi dobro zvučalo. Singlovi će možda i skorije izaći. Planiramo da napravimo turneju u svrhu promocije albuma. Sviraćemo u Nišu sigurno, videćemo i za Beograd i Novi Sad, Aleksinac, generalno gde god imamo prilike.

Šta publika može da očekuje od Maktuba tokom 2026. godine?

 Boris: Tokom 2026. godinu publika može da se očekuje neki novi Maktub. Mi konstantno težimo evoluciji zvuka i istraživanju novih područja. Kakav će biti krajnji proizvod, videćemo, ali svakako neće biti isto. Album će izaći kada svi budemo zadovoljni rezultatom, trenutno aktivno radimo na njemu.

Dosta niških bendova izbacuje albume u narednom periodu. Kako vi komentarišete taj trenutak, a i generalno nišku muzičku scenu?

Matija: Možda  je ovo pik ovog novog “našeg” doba, ali ne želim da kažem da je išta „pik“ da ne bih diskreditovao starije kolege. Mislim da je dosta zaživela hardcore i punk scena u Nišu. Tu su bendovi kao Obluda, Manitu, Olovni Vojnik, Mulj i TZS.

Boris: Mislim da to ide sa duhom vremena u kome živimo. Jer sve se ponavlja kao pre, i u to vreme nekadašnje izašlo je dosta bendova. Čini se kao repriza, na pozitivan način. Mislim da su ljudi svesni da žive u tragičnom vremenu, u vremenu nepotizma i, blago rečeno, diktature. Mislim da je dobro što se taj zvuk panka održao u vreme kada je možda i najpotrebnije.

Da li kao mladi muzičari vidite svoju budućnost u Srbiji i na koji način kroz svoju muziku izražavate društvene ili aktivističke stavove?

Boris: Nismo do sad imali neprijatne situacije što se tiče nepotizma vlasti, mada mislim da je to više zato što nismo poznati široj javnosti još uvek. Svakako smo svesni problema u ovoj zemlji, i ukazujemo na to, kako u tekstovima tako i na nastupima, u razgovoru s publikom između pesama. Takođe mogu da izdvojim našu odluku da otkažemo nastup na Gitarijadi u Zaječaru jer su otkazali Gobline pa su kasnije i drugi bendovi počeli da otkazuju u znak podrške. Otkazali smo i nastup u emisiji javnog servisa jer smo smatrali da nije dobar trenutak pojavljivati se na televizijama koje aktivno negiraju trenutno stanje države. Mislim da cela underground scena u Srbiji može u narednim godinama da se podigne, ljudi postaju svesniji problema, ne samo političkih, već i kulturoloških. Naravno, ima izuzetaka, ali uvek ih je i bilo. Verujemo da će zdrav razum kad-tad potući takvu ,,umentnost“ i medije!

Za kraj, kako vi vidite Maktub? Šta želite da prenesete svojoj publici kroz muziku i tekstove?

Boris: Maktub je kao porodica, nas četvorica smo uvek prirodno funkcionisali. Za ove dve godine postojanja, nije bilo svađa, uvek smo sve rešavali dogovorom. Naravno, u tu porodicu ubrajamo i sve ljude koji podržavaju naš rad!

Želimo da prenesemo poruku iskrenosti. Da ljudi treba da razumeju sebe bolje, i da ne treba kriti svoja osećanja, pogotovo ona loša. Sve što osećaju treba nekako izraziti, guranje takvih stvari pod tepih samo pravi još veći problem. Ovim apelujemo na ljude da se ne kriju, pričajte, pišite, svirajte, ne dajte da vas pritisci sveta slome! Uz vas smo uvek, volimo vas!