Autorka: Ljiljana Maletin Vojvodić //

Pored Bjork, Mum, Sigur Ros i Arnaldura Indridasona, još jedan islandski umetnik − Olafur Elijason (Olafur Elsasson, 1967), već godinama privlači pažnju internacionalne umetničke javnosti. Eliason je predstavljao Dansku na 50. Bijenalu u Veneciji, a njegova in situ svetlosna instalacija, simulacija  sunca, Projekat vreme (Weather project), iz 2003. i dalje je među najpopularnijim instalacijama izloženim u londonskom Tate Modern-u.

Ovaj umetnik, poznat po svojim umetničkim delima, ali i po značajnim interdisciplinarnim projektima, rođen je u Danskoj, živi u Kopenhagenu i Berlinu, ali su mu roditelji poreklom sa Islanda, te otuda potiče njegova vezanost za islandsku kulturu i prirodu.

Eliason je studirao na Kraljevskoj danskoj akademiji likovnih umetnosti, a pre nego što je 1995. godine osnovao multidisciplinarni studio i laboratoriju u Berlinu (SOE) učestvovao je u interdisciplinarnim projektima u SAD i Nemačkoj. On je i autor dizajna rejkjavičke koncertne dvorane Harpa, čija LED fasada, sa „kvazi-ciglama“, podseća na bazaltne stubove nastale erupcijom vulkana.

Njegov umetnički rad objedinjuje i nauku, arhitekturu, obrazovanje, održivost, ekologiju, klimatske promene, čak i hranu. Tako je, zajedno sa sestrom Viktorijom, tokom 2018, vodio privremeni restoran u Rejkjaviku (SOE Kitchen 101), u Marchal Restaurant +bar u zgradi po imenu Marshall House, bivšoj fabrici za preradu ribe, u trendi rejkjavičkoj četvrti Grandi gde je smešten i njegov rejkjavički studio (Studio Olafur Eliasson).

Tokom tog tromesečnog projekta u restoranu su bila izložena Eliasonova umetnička dela i služio se ručak i večera, inspirisani atmosferom kuhinje Eliasonovog berlinskog studija (SOE). Restoran je bio i mesto za jelo i eksperimentisanje hranom, ali i prostor za razmišljanje, čitanje poezije, kamerne džez koncerte i koncerte eksperimentalne muzike, nastupe i razgovore s umetnicima, kompozitorima, filozofima, naučnicima, kuvarima ili aktivnosti za decu.

Značajan segment rada Olafura Eliasona predstavlja propitivanje ekoloških i etičkih problema savremenog društva te njegov aktivizam u vezi sa klimatskim promenama. U tom smislu je nezaobilazan projekat pod nazivom Ciklus topljenje glečera 1999/2019 (The glacier melt series 1999/2019).

Navedeni ciklus čine parovi fotografija islandskih glečera, snimljeni iz helikoptera − iz istih uglova i sa iste razdaljine. Na prvi pogled se čini da su to snimci lepih islandskih pejzaža. Ali, uz fotografije 30 islandskih lednika iz 1999. godine, postavljene  su i fotografije istih tih glečera snimljene dvadeset godina kasnije.

Pažljivije poređenje parova fotografija otkriva dramatični uticaj globalnog zagrevanja i, zapravo, ima uznemirujuće dejstvo budući da fotografije dokumentuju predviđanja naučnika da će islandski glečeri nestati za 200 godina.

Elijason je bio i među grupom islandskih zvaničnika i aktivista koji su 2019. godine, čitanjem poezije, minutom ćutanja i govorima o neophodnosti borbe protiv klimatskih promena, održali komemoraciju žrtvi klimatskih promena − glečeru Okjokul. Okjokul je prvi nestali glečer na Islandu koji je islandski geolog Odur Sigurdson još pre više od 10 godina proglasio mrtvim. Na spomen-ploči glečeru −  žrtvi ljudske nebrige, koji se sada zove samo O.K, ispisana je poruka budućim generacijama: „Ovaj spomenik je naše priznanje da znamo šta se dešava i šta bi trebalo da bude urađeno. Samo ćete vi znati da li smo to i učinili“.

Olafur Elijason u objašnjenju radova Ciklus topljenje glečera 1999/2019 podseća: „Naša je odgovornost u odnosu na buduće generacije da zaustavimo proces globalnog zagrevanja i sačuvamo preostale glečere, tako da jednoga dana, umesto da tugujemo nad njima, možemo slaviti njihov opstanak“, napominjući da je, dvadeset godina ranije, bio uveren da je priroda moćna i večna, van ljudskog uticaja da bi, radeći na ovom projektu, shvatio koliko je ona, zapravo, krhka te da je uticaj čovekovog ponašanja na životnu sredinu presudan.

Prilika da upoznaje različite ljude, od političara i poslovnih lidera do koreografa, kuvara i naučnika i njegova sposobnost da ih pažljivo sasluša omogućila je Olafuru Eliasonu da realizuje važne projekte koji utiču na promenu svesti, čak i na globalnom nivou. Tako je rezultat razgovora o klimatskim promenama sa bivšim gradonačelnikom Njujorka, Majklom Blumbergom, i saradnja sa naučnikom Minikom Rozingom rezulturala projektom Ice Watch.

Sa željom da se podigne svest ljudi o klimatskim promenama Eliason je izložio blokove leda sakupljene u blizini grenlandskog grada Nuuk. Najpre 2014. godine u Kopenhagenu, potom 2015. Parizu i 2018. u Londonu. Tako su se u javnom prostoru navedenih gradova grendlandski glečeri otapali pred očima prolaznika pružajući direktno i opipljivo iskustvo topljenja arktičkog leda.

To je bio način Olafura Eliasona da osvesti probleme klimatskih promena i da ih ljudima učinini vidljivim i manje apstraktnim.